Fire Of Ice Eyes (Draco Malfoy Love Story)

Fire Of Ice Eyes (Draco Malfoy Love Story) Part 1

Fire Of Ice Eyes(Draco Malfoy Love Story)

Chapter 1: Jedna Ne Prospavana Noć

Poslednji put sam se okrenula roditeljima, mahnula im I uletela u najbliži vagon. Vrata su se polako zatvorila iza mene i voz je krenuo, krenula sam hodnikom da potražim slobodnu kabinu. U međuvremenu sa obzirom na to da sam se izgubila u mislima udarila sam u nešto tvrdo, odmakla sam se otvorila oči u ugledala samo zid. Izgubila sam pojam o vremenu i dok sam se ja sudarala sa zidom i razmišljala sve kabine su postale zauzete, to sam primetila nakon jedno tri puta oblačenja svih vagona. Za divno čudo nisam bila iznervirana jer sam negde duboko u sebi ipak znala da će se nešto ovako desiti, blago sam se nasmejala krajičkom usana i pokucala na najbliža vrata.

Nekako nesigurno i tiho sam pitala da li je slobodno i da li mogu da uđem ako ne smetam, nisam mogla da prepoznam samu sebe, ja koja sam živela na sarkazmu, uglavnom prilično hladnom i drskom tonu, sa ni mrvice blama ili problema da kažem šta mislim prvi put u životu sam bila nesigurna, dok sam pokušavala da shvatim šta mi se dogodio iz misli me je trgla devojčica srednje visine sa smeđom blago talasastom umršenom kosom do ramena i štapićem u rukama. Pogledala me je u oči i rekla da nije u ovoj kabini i da bolje pitam dvojicu dečaka koje do tada nisam ni primetila.

Jedan je imao okrugle naočare, tamno braon kosu i neobično lepe zelenkaste oči dok je drugi imao riđu kosu sa razdaljkom na sredini i plave oči. Izgledalo je kao da će mu usta pući koliko su bila pretrpana slatkišima, ali sam se trudila da zanemarim tu činjenicu. Riđokosi dečak mi je potvrdno klimnuo glavom i kroz usta pretrpanih slatkišima rekao mi je svoje ime.
Iskreno ne znam kako, ali sam razumela da se zove Ron, dobro stajala sam na vratima kabine par sekundi pokušavajući da shvatim šta je rekao sa blagim izrazom mrštenja ali nema veze. Nespretno sam se osmehnula i vratila pogled na dečaka sa okruglim naočarima koji mi je sa malo zbunjenim izrazom lica rekao da mogu i da ne smetam. On mi je vrlo razgovetno, u odnosu na Rona, rekao svoje ime. Zvučalo mi je poznato ali sam to ignorisala, kratko rekla svoje ime i sela prekoputa njih.

Većinu puta sam provela za divno čudo ne progovarajući. Kao hipnorisana sam gledala kroz prozor, može se reći ne trepćući. Uglavnom put je bio poprilično dosadan i mogu reći da se apsolutno ništa nije desilo osim što Ron nije prestajao da mljacka i to je polako počelo da me izluđuje, to je to, opet sam ja ja koju sve živo nervira.

Nekoliko puta sam krenula da mu dobacim nešto u vezi toga, ali sam ipak samo zatvarala oči i duboko disala pokušavajući da se smirim, i razmišljala o činjenici da smo se tek upoznali i da se malo smirim ne moram baš odmah da pravim scenu.

Kada smo konačno stigli izletela sam iz kabine što sam brže mogla, ne zbog Rona već sam na pola puta pomirila sa činjenicom da neće prestati, jednostavno sam se ukočila, nisam menjala položaj dovoljno dugo da me svaki delić tela ubija od bolova ili ga ne osećam. U trenutku sam se setila da sam zaboravila da se barem javim ovoj dvojici tako da sam se istom brzinom vratila, oni nisu ni ustali za to vreme, mirno su raspoređivali stvari. Kratko sam rekla da zanemare što sam tako brzo izašla i da nije zbog njih već sam se samo ukočila od sedenja, mahula im i ovog puta mirno izašla iz voza. Dok sam izlazila razmišljala sam da li je normalno da nešto ovako glupo izjavim osobi koju sam jedva poznavala, mahinalno sam odmahnula glavom pokušavajući da izbijem tu misao iz glave i samo sam izašla iz voza, konačno.

Tu nas je Hagrid odveo do Hogwarts-a u nekim čamcima, iskreno se nisam trudila da pogledam sa kim sam se tu vozila, bilo me je briga, samo sam htela da budem sortirana u svoju kuću...da čula sam kako o tome pričaju Harry i Ron, nisam prisluškivala, oni su samo pričali dovoljno glasno...

Nakon govora profesorke McGonagall, o kom sam naravno već bila informisana, Ron stvarno zna dosta stvari o ovoj školi, uglavnom četiri kuće, naša porodica, šešir za razvrstavanje i tako dalje...

Nakon još jednog kratkog govora, ovoga puta od direktora Dumbledore-a i pesme Šešira Za Razvrstavanje došao je trenutak da konačno saznamo svoje kuće. Profesorka McGonagall je čitala imena, stavljala im šešir na glavu i on bi im rekao kuću, jako jednostavno. Prvo je prozvala devojčicu sa imenom Hermione Granger, bila je razvrstana u gryffindor kao i Ron i Harry.

Nije kao da bila sam zainteresovana za simpatije i dečake ali moram da priznam da sam primetila da jedan dečak, koga je šešir razvrstao u slytherin a nije mu ni spušten na glavu, ima jako prodorne hladne sive oči nije da mi se sviđao ili nešto samo sam rekla.

Konačno sam i ja došla na red ne mogu da kažem da nisam očekivala slytherin, ali je bilo to lepo čuti, dok sam ja bila ponosna na sebe mogla sam primetiti na licima ostalih da nisu baš gotivili moju kuću, ali sam to zanemarila i sela pored sivookog dečaka i tada je prokomentarisao da šešir ne bi trebao da u najbolju kuću stavlja napasti kao što sam ja, on me ni ne zna, otkud mu da sam napast, ali nije da nisam, svejedno, možda me je video sa Ronom i Harijem, njih trojca su napravili malu dramicu i sad se ne gotive, kako neočekivano, nisam ja kriva što nije imalo drugih slobodnih mesta pa sam sela s njima, ma što se nerviam on je napast i više nema lepe oči, možda malo. Moj ego mu je isto tako drskim tonom uzvratio i tada smo se ujedno i upoznali i započeli nešto što još redovno nastavljamo, dobacivanje uvreda na račun ovog drugog kad god se ukaže prilika i povremenih razmenjivanja par čini zbog kojih ne mogu da kažem da nismo posećivali bolničko krilo barem jednom mesečno, kad sam pod stresom može da bude korisno tako se malo izduvam, ali kad mi tako uništi dan jer ga provedem u bolničkom krilu imam još veću želju da ga ubijem.

Iz prisećanja moje prve godine na Hogwarts-u me je prekinulo kucanje kroz prozor, bezvoljno sam ga otvorila jednim potezom štapića, to je bila samo Džini, iako se blago rečeno nisam nešto posebno gotivila ni Harija ni Rona ni Hermionu ona mi je bila najbolja drugarica. Nisam imala blage veze šta radi u sred noći u sliterinskim ženskim spavaonicama, za ovo u sred noći nisam baš sigurna pošto sam se prilično zamislila i izgubila pojam u vremenu.

- ,,Viktoria!" čula sam dobro poznati glas koji mi se sve više približava.

- ,,Da Džini" odgovorila sam joj nezainteresovano

-,,Zašto mi ne odgovaraš poslala sam ti jedno dvadesetak pisama putem Praseta?" u isto vreme je zvučala i raspoloženo i ljuto, ne ne znam kako je to moguće.

-,,A, izvini razmišljala sam o tome kako sam prvi dan isprozivala Melfoja za stolom, uglavnom celog prvog dana" potpuno zaboravivši na svoja silna pisma pisma počela je da me ispituje, u trenutku sam znala da sam verovatno ovo za Melfoja trebala da prećutim, podsetila me je na ono što sam pokušala da preskočim u prisećanju, da sam u tog dosadnog, razmaženog idiota bila zaljubljena do treće godine, da znam i tada smo se svađali ali mi se nešto kod njega sviđalo o nisam imala pojma šta.

Naravno da me je Džini ubila sa pitanjima o tome da li mi se još uvek sviđa, kada je konačno završila samo sam rekla dovoljno glasno ,,ne" uzela pokrivač i okrenula se na drugu stranu. Njoj je to bilo smešno i počela je da me imitira, samo sam je udarila jastukom i opet legla. Kroz smeh mi se izvinila i rekla da bolje stvarno spavam, jer me guši već pola sata.

Na pisma je zaboravila, iako sam ja dobro znala šta je u njima, Džinina poruke dobijam može se reći često i uglavnom su prilično iste, kada ih šalje noću znam da ne može da spava tako da mi piše apsolutno sve što joj padne na pamet u tom trenutku, ako su danju, što je više nego prilično retko, proverava da li sam se opet posvađala sa nekim jer mi je jednostavno bilo dosadno i tada znam da je ona ta koja umire od dosade i da moramo da se vidimo da joj ispričam sa kim ovog puta, odgovor na pitanje vezano za svađe je uglavnom ,,da", odgovaram joj kratko i jasno jer smatram da već dovoljno pišemo na časovima i više volim da uživo pričam sa nekim.

Konačno posle potrošenih još pola sata sam zaspala.

°ovo je bilo prvo poglavlje nadam se da vam se svidelo i samo želim da se izvinim vezano za pisanje originalnih imena (harry, hermione, hogwarts) ili kako god da to kažem i što sam na početku pisala "pravilno" a posle "normalno", ali sam bukvalno tek na polovini shvatila da ću umreti sa padežima i tim imenima, a ovo pišem već više od dva sata, tako da me jako mrzi da sve ispravljam o čitam ispočetka. Ne brinite naravno da ću ga nekad ispraviti, ali trenutno dok ga ne ispravim, izvinjavam se....