Njezine misli su bile daleko dok se naslanjala na okno prozora u hodniku. Povetarac joj je milovao obraze, igrajući se s pramenom kose koji joj je ispao iz visoko vezanog repa. Već je prošlo sat vremena od kako su čarobnjaci ušli u Ginovu bolničku sobu. Pitajući se da li je sve u redu, vrata su se otvorila i ona se okrenula.
Gin je prvi izašao u pratnji ostale trojice. Pogledao je u Avu i široko joj se osmehnuo, digavši ruke u vazduh. „I? Kako izgledam?“ upitao ju je.
„Siguran si da su te iscelili? Meni i dalje izgledaš kao govno.“
Gin se glasno nasmejao, uhvativši se za stomak.
Ava se samo osmehnula i pogledala čarobnjake. „Oprostite na ovome i hvala Vam.“
Oni su joj samo klimnuli glavama i obratili se Ginu. „Nadam da ćemo se videti na ceremoniji“, rekao je najviši među njima.
„Biće mnogo ukusne hrane i služiće najbolje piće, tvoje omiljeno“, dodao je najkrupniji.
„Čuvaj se, Gine, i nemoj više da upadaš u probleme.“ Prijateljski ga je potapšao po ramenu poslednji, a onda su se poklonili i bešumno odšetali.
Gin i Ava posmatrali su im leđa sve dok nisu zamakli iza ugla. Gin se zatim počešao po bradi s ozbiljnim izrazom.
„Hoćemo li?“
„Nerado, ali moramo.“
Polako su se zaputili prema izlazu iz bolnice ispred koje ih je čekala kočija. Prvi znak da je Mardž čula vesti.
Kočijaš im je otvorio vrata i oni su ušli. Ava se psihički pripremala za krojače. Krajičkom oka bacila je pogled prema Ginu naslonjenom na prozor i ozbiljno zadubljenim u mislima. Ava je pretpostavila da se pripremao za susret sa svojom ženom. Točkovi kočija su se sporo kotrljali prema Ginovom Mansionu, gde ih je čekalo više od brižne žene i „majke“. Istovremeno su neveselo izdahnuli.
***
Kolt je uleteo u svoju kancelariju i kao bez duše srušio se na stolicu za svojim radnim stolom. Nalaktivši ruku na rukohvat, umorno je masirao slepoočnicu.
Nedugo za njim u prostoriju je ušao i Kai. Zatvorivši vrata, prišao je haosu razbacanih papira koja je ležala na podu. Ne gubeći vreme, Kai je ćutke krenuo da ih prikuplja, pažljivo ih ređajući na sto.
Kolt je za to vreme zamišljeno posmatrao jednu tačku. Kai je ubrzo pokupio i poslednji dokumenat, a Kolt se uspravio u stolici. Umočio je pero u mastilo i bez ijedne reči pažljivo pisao i potpisivao sve dokumente i pisma koja su ga strpljivo čekala ceo dan.
Nebo je posle par sati počelo da rumeni, najavljujući veče. Kolt je potpisao i poslednji papir, i odloživši pero, zavalio se u stolicu dalekog pogleda.
„Kolte, jesi li dobro?“ upitao ga je zabrinuto Kai.
„Da“, odsutno je odgovorio.
„Znaš da je dobro, zar ne?“
„Nije to u pitanju.“
„Već?“
„Opet sam uprskao, a izgleda da mi još uvek nije oprostila ni ono od prošlog puta, čak i posle četiri godine.“
„Slažem se da si uprskao, vikao si na nju s pitanjem da li je poludela. Ali zašto misliš da ti nije oprostila za poljubac?“
„Njezin izraz lica. Nikada ga pre nisam video. Bila je toliko smirena da je bilo zastrašujuće. Gledala me je bezdušno, Kai.“
„Mislim da preteruješ. Ona više nije dete, sada je odrasla osoba. Verujem da ju je Mardž naučila svačemu.“
„Nadam se da je to.“
„Zašto i dalje izgledaš pokislo?“
„Zato što je u mojoj glavi to sve izgledalo drugačije.“
„Molim?“
„Zamišljao sam da će mi se obradovati, da će me zagrliti i da ćemo se prijateljski ispričati. Umesto toga, dobio sam prekoran pogled i ništa više.“ Rekavši to, potonuo je u stolicu još očajniji i mrzovoljniji.
Kai ga je beznadežno pogledao i izdahnuo, a zatim se začulo kucanje na vratima.
Kolt se uspravio i spustio ruke na sto, ispreplićući prste. „Uđite“, rekao je.
Vrata su se otvorila, a Kolta je još više zabolela glava. Kai se nakostrešio poput mačke, ali je to vešto sakrivao, ne pokazavši posetiocu da nije dobrodošao.
***
„A ne, ne. Ne želim nikakve izgovore. Trenutno nemam vremena za to. Gine, poći ćeš sa slugama u drugu sobu gde će ti krojači uzeti mere, model sam već odlučila. Ti, mlada damo, ideš sa mnom.“
Ava i Gin su se bespomoćno pogledali, bezuspešno tražeći pomoć jedno od drugog. Mardž je zgrabila Avu za ruku i besno ošinula Gina pogledom, a onda ju je odvukla u sobu. Ava je pažljivo osmotrila prostranu sobu ispunjenu ljudima i mnoštvom haljina.
U jednom uglu nalazila se kabina za presvlačenje, dok se nedaleko od nje nalazilo ogromno ogledalo napravljeno od šest istovetnih delova poređanih tako da čine polukrug. Tako bi onaj ko se ogledao mogao da vidi sve strane odeće i svaki detalj.
Mardž ju je cimnula prema centru sobe, gde se nalazilo malo uzvišenje poput postolja za balerinu iz muzičke kutije, samo mnogo veće. Popevši se na to, niotkud su se stvorila četiri muškarca potpuno isto obučena. Nosili su tamno sive uske košulje preko kojih je bio crni prsluk, crne pantalone i crne cipele. Svi su oko vrata imali krojački metar. Jedan od njih joj je podigao ruke i namestio ih da budu u ravni s ramenima.
Sva četvorica su krenula da uzimaju mere, nakon čega su zapisivali nešto u malu beležnicu. Radili su neverovatno brzo bez i jedne progovorene reči. Ava je bila impresionirana što su bez komunikacije uspeli da se ni jednom ne sudare.
Nakon uzimanja mera, nestali su brzinom kojom su se i pojavili. Onda su prišle dve žene obučene u obične crne haljine s belim okovratnicima. Držale su par različitih korseta u rukama. Ava je shvatila šta je bilo njihovo zaduženje i ustuknula je za jedan korak unazad spremna na beg. Mrzela je uzane korsete koji joj nisu dozvoljavali da udahne. Bila je u redu s onima koji bi joj malo podigli grudi i u kojima je mogla lako da se kreće. Svakako nije videla nikakvu poentu da ih ona nosi, jer je već imala savršeno uzak struk. Mardž je pročistila grlo dok ju je streljala pogledom i Ava je odmah odustala od svake buntovne misli na beg, te se vratila na pređašnje mesto.
Jedna joj je stavila korset na struk, a druga je krenula da ga zateže. Isprobale su desetak različitih i na kraju su se odlučile na jednostavan kožni koji je bio po Avinom ukusu. Kada su se žene udaljile, prišla joj je Mardž i još jedna žena.
„Avo, želim da te upoznam s mojom jako dobrom prijateljicom Sali. Ona je kreator i ona će dizajnirati haljinu i cipele za tebe, a njezin najbolji tim će to napraviti.“
Sali je bila visoka žena strogog izgleda. Seda kosa joj je bila uredno upletena sa strana, skupljajući se oko guste punđe. Njezine bistre plave oči prodorno su ispitivale njezino telo. Ono što je Avu fasciniralo kod nje jeste vitka figura o kojoj su mnoge devojke sanjale da imaju. Njezine obline su se jasno isticale zbog uske crne haljine koja se od kolena blago širila. Preko golih ramena nosila je crnu svilenu maramu.
„Čast mi je da te upoznam. Mardž mi je dosta pričala o tebi.“ Pružila je mršavu ruku i Ava ju je prihvatila. Iako je izgledala slabo, njezin čelični stisak bio je jak poput klešta.
„Čast je moja“, izgovorila je Ava dok je izvlačila ruku koja je bridela.
„Dozvoli mi da ti pokažem neke modele“, rekla je Sali pomalo strogo.
Ava je klimnula glavom i zajedno sa Sali i Mardž prišla do mesta gde je bilo izloženo više od desetak haljina. Svaku su iznosili i pažljivo opisivali od kog su materijala, šta njezini krojevi znače i boju. Avu to ni malo nije interesovalo, ali se trudila da izgleda zainteresovano i skoncentrisano.
Dva sata kasnije oni nisu ni mrdnuli od uzimanja mera za haljinu, zato što je Ava odbila svaki mogući model u toj prostoriji. Mardž ju je ljutito gledala i ona joj je samo slegnula ramenima. Nije volela kič i jake boje. Sve je to delovalo previše i suvišno. Osećala bi se kao klovn a ne kao dama.
Sali je zamišljeno lupkala velikom crnom perjanom lepezom po šaci leve ruke. Naglo je prestala i ozbiljno pogledala Avu, suzivši oči.
„Šta bi ti volela?“
„Ja?“
„Da. Tebi se obraćam.“
„Ne znam.“
Sali ju je još jednom ispitivački odmerila i u jednom potezu raširila lepezu koja joj je sakrila pola lica. „Dobro, ako je tako, ja ću se za sve pobrinuti.“
Sklopila je perjanu lepezu uz naglašeno „klik“ i ljudi iz prostorije žurno su se krenuli pakovati. Kada su pokupili svoje stvari, brzo su izašli iz sobe, gurajući gelendere na kojima su bile izložene haljine i vrlo brzo soba je bila ispražnjena. Ostalo je samo ogledalo i postolje na kom je Ava stajala. Sali i Mardž već su se nalazile kod vrata tiho razgovarajući i usput bacajući poglede prema Avi. Znala je da pričaju o njoj, što nije bilo teško pogoditi. Potom su se zagrlile i Sali je izašla.
Sad kad više niko nije ostao sem Mardž i Ave, ona je odahnula i sišla s postolja. Bila je zahvalna što je sve gotovo, jer je već padao mrak i umirala je od gladi. Krenula je prema vratima kad ju je krupna žena toplih očiju zaustavila s prekrštenim rukama preko grudi. Ava je potpuni zaboravila da još uvek nije razgovarala s Mardž o današnjem događaju. Spremila se na bujicu reči, ali umesto toga, nežno ju je zagrlila i Ava je ostala zateknuta, ne znajući kako da reaguje. Nesigurno je uzvratila. Posle par trenutaka su se razdvojile, ali je Mardž nije pustila. Umesto toga joj je spustila šake na ramena i čvrsto je stisnula.
„Čestitam, draga moja.“ Nežno ju je poljubila u čelo i Ava je blago pocrvenjela. „Hajdemo, večera se hladi.“
Otvorila je vrata i izašla, uputivši se prema prostoriji za ručavanje. Ava je neko vreme oklevala, držeći se za kvaku. Razmišljala je o tome kako je sve ovo bilo kao san. Nikada u životu nije ni zamišljala da će naći ljude koje će moći da zove svojom porodicom. Srećna, osmehivala se dok je zatvarala vrata, a onda potrčala da sustigne Mardž.
YOU ARE READING
ZAPADNA ŠUMA ( ZAVRŠENA)
Fantasy"Ona mi šapuće" Bile su reči nevinog deteta, a onda ga je tama šume progutala. Siroče Ava živi u selu koje se nalazi pored tajanstvene i zastrašujuće šume. Život koji ona živi je gori i od samog pakla. Njena divlja priroda i prevelika znatiželja je...
