Fire Of Ice Eyes (Draco Malfoy Love Story)

Fire Of Ice Eyes(Draco Malfoy Love Story) Part 8

Author's note: Prvo da se izvinim za ime poglavlja, ali nisam mogla uopste da mislim
pa ono. Nisam pisala opet milion godina, skola zove. Svasta sam htela da vam sad napricam, ali mi se malo vrti u glavi od umora, znaci nis od toga sad pa to je to, odoh da spavam sad. Uzivajte.....

Fire Of Ice Heart (Draco Malfoy Love Story)

Chapter 8: Zvono u radnji

I tako...polako pocinjem da se svađam sama sa sobom, čekam ovu glupaču koju većina naziva Džini. Ne znam koji ima problem u mozgu, čekam je već deset minuta, dobro lažem pet, ali isto je. Treba da idemo da mi kupimo stvari za put, sigurna sam da se da ovo nije bilo rečeno pravlino ali šta sad, dešava se.

-"Izvini sto kasnimmm, morala sam da zavrsim nesto, negde, sa nekim, na neko vreme", uletela je u sobu dok sam je gledala naopako, glava mi je visila sa kreveta 'da mi se slije mozak u glavu'.

-"Džabe se izvinjavaš, čekam te milion milijardi miliona hiljadu....mmm.....pedeset dve godine, šta će mi izvinjenje sad, strašno Džinerva, strašno, nisam to očekivala od tvoje persone" držala sam joj predavanje uvređenim tonom dižuću dupe sa kreveta i sedajući u neku svoju verziju turskog seda.

-"E ajde nemoj ti da mi seres o tome, koliko puta si mi kasnila po pola sata pa mi posle isto toliko izvinjavaš, a?" iznervirano mi je dobacila. Samo ja sam joj se nevino nasmejala i poslala poljubac.

Otvorila je vrata pokazujući mi rukom da izađem iz sobe

-"A dobro ajde, izvini..." rekla sam dok sam prolazila pored nje, prevrnula je očima i još jednom pokazala rukom da požurim"Džinerva..."

Morala sam da dodam...tako da sam bila jako udarena u glavu od pozadi, nije toliko bolelo ali je ona kreten pa sam počela da kukam, "Auuuu, budalo, znas kako si me jako udarila, stvarno si bezobrazna, vaštice jedna"

Gurnula me je i nasmejala se. Sad sam ja prevrnula očima sa osmehom dok me je imitirala kako kukam. Rekoh ja, budala.

Polako smo se spremale da izađemo kroz portret kada sam osetila da sam udarila leđima u nesto, koje sam srece, bolje receno nekog. Ako neko mozda, kojim slucajem zanima, kako ledjima, odgovor sigurno nije da hodam kao budala unazad i jel te ne vidim iza sebe, ko bi rekao.

Polako sam zatvorila oči, duboko udahnula i otvorila ih.

-"Pa hvala sto si toliko sposoban da ne vidis jebenu osobu koja hoda unazad i zestoko se dere ispred sebe" mirnim glasom sam objašnjavala dok sam se okretala ka kome god. Koristila sam muski rod, jer kao, to mi je prvo palo na pamet, otkud znam.
Pa naravno da je Drako, koga drugog smo ja i moja sreca mogli zajedno da ocekujemo.

Mogla sam da cujem Dzini kako pokusava da obuzda napad smeha.

-"Prvo nije normalno ni sto ides u nazad ni sto se deres kao budala, drugo, stvarno nisam zaintetesovan da obracam paznju, trece, da sam te video rado bih te zaobisao u sirokom krugu"govorio je istim mirnim tonom kao sto sam i ja do malopre, samo sa samozadovoljnim, glupim, narcistickim osmehom.

-"E bas mi je zao onda, evo izvinjavam ti se i klanjam do poda ne bi li mi oprostio takav zlonameran i nedopustiv čin" sarkastično sam rekla, mlatarajuci rukama, ne mogu protiv ta dva.

-"Kreativan nacin za izvinjenje" odgovorio je opet sa tim, glupim, odvratnim, le-..FUJ osmehom, da, samo fuj...

-"Izgleda da sudbina, ili neko od tih sranja, bas zeli da se vas dvoje zblizite, eh steta sto ste mi oboje glupi i nesposobni, coravost da ne pominjem" rekla je koza Dzinerva i prekrila lice da joj ne iskopam oci. Ali nisam tolka vestica.

-"Oces li ti danas da prekines da seres devojvice Dzinerva?"

-"E pa sad, zavisi, a nee"

Ceo put do prodavnica smo se prepirale, kakvo neocekivano iznenadjenje, da? Pa naravno.

Probala sam par stvari, kao i ova sa mnom. Ona je nesto i nasla, meni ne ide, nista mi se ne svidja, sve je bljak i tako, blizu bljak. Ne znam da li se secam jednog komada garderobe koji mi se barem mrvicu svideo, po ovom opisu, mislim da je odgovor NE.

Cula sam zvono na vratima, mislim ne obicno zvono, ono kao ding-dong pa otvoris vrata, nego ono kad otvoris vrata sto je ding-ding, sto je okaceno na vratima gore negde na ivici.

Sigurna sam da ovaj opis nije bio potreban, ali dobro.

Uglavnom na vrata je usla devojka srednje visine, blago talasaste braon kose, lepog osmeha i kristalno plavih ociju.

Astorija...izgleda mi i vise nego gotivno, isto je u Sliterinu ali se nikad nismo upoznale zvanicno. I Dzini je gotivi, odnosno izgleda joj tako, nisu se upoznale, opet logicno, jer bih je tako i ja znala.

-"Eee, Astorija, da?"

Da, morala sam da je pozovem. Koza Dzinerva je lupila glavom o zid istog trenutka kad je cula "eeeee".

Sta da joj radim kad je naporna...

========
(ako vas ne mrzi)

Com

Vote

Hvala na citanju!