Anđele, vrati se

Part 20

To je bio Ryan. Što on radi ti? Koju on vezu ima s ovim cirkusom?

„ Ahaa… „ rekla sam omamljena s jakom glavoboljom. Odahnuo je.

„Što… Što se dogodilo? Oteta sam!!!“  počela sam vrištati, ali kad sam pogledala oko sebe shvatila sam da smo na nekom čamcu. Oko nas su bile mirisne svijeće, košara za piknik, zvjezdano nebo. Ništa mi nije bilo jasno.

„ Smiri se. Sve ću ti objasniti.“ Rekao je Ryan, uhvatio me za ruku te počeo pričati.

„ Vidiš, znam da sam pogriješio za Staru godinu te je razumljivo da ne želiš čuti za mene. Znao sam da nećeš pristati na još jedan spoj samnom te sam unajmio tim da te otmu i dovedu ovamo. Želio sam ti priuštiti jedan spoj koji ćeš pamtiti zauvijek.“ Rekao je umiljato. Smirila sam se, mjesto je bilo stvarno predivno. Jezero, brodić rekla bih čak idilično da nije bilo toliko hladno, no Ryan je imao deke te sam se ogrnula njima.

„Stvarno sam se prepala. Trebao si me jednostavno pitati. Nije bilo u redu, ali opraštam ti. Hvala za deku. “ Rekla sam tiho. Ovako sam zamišljala jedan od svojih spojeva iz sna. Kako li je samo pogodio?

„ Znači, oprošteno mi je? Super, ali ovo nije cijelo iznenađenje.“ Rekao je sav ponosan. „ Napisao sam ti pjesmu.“ Rekao je sramežljivo.

„ Što? Pjesmu? To je tako slatko.“ Rekla sam ne mogavši suzdržati crvenio u licu. Nisam se ovom nadala. Jednom sam u nekoj knjizi to pročitala i isto tako zapisala u svoj dnevnik. Kako li je samo pogodio što će me oduševiti?

„ Da, drago mi je da ti se sviđa. Da ti ju pročitam sad ili na kraju.“

„ Sad, želim ju ćuti.“ Odljutila sam se od otmice i onog u stanu. Pa tko bi se mogao ljutiti na nekog tko se ovako potrudio oko svega. Način na koji me doveo ovamo nije idealan, ali isplatilo se.

„ Obećaj da se nećeš smijati mojoj pjesmi. Ja sam grozan pjesnik.“ Rekao je uz smijeh.

„ Neću, ako si ju napisao od srca.“ Rekla sam ohrabrujući ga.

„ Jesam, ti si me inspirirala. Valjda ćeš sad napokon shvatiti koliko mi značiš.“

„ Nikad se takvom čemu ne bih mogla rugati. Nadam se, ali znaj da ja prema tebi nemam neke posebne osjećaje. Mislim, volim te kao prijatelja. To ne znači da te nikad neću zavoljeti.“ Rekla sam to, ali nisam mislila. Volim Tonya, sad znam da je on pravi za mene. Mi nikad nećemo biti mogući te je bolje okrenuti se onom što imam te cijeniti to.

„ Pokušat ću osvojiti tvoje srce. I kad ga osvojim, svakim danom ću ga ponovo osvajati.“ Rekao je s nekom iskrom u očima. Izgleda da ga je ona noć potresla. Čini se da me voli, na neki svoj, muški način.

„ A joj. Večeras si stvarno romantičan. A sad pjesma, molim.“ Rekla sam mu. Na to je on izvadio papir i počeo čitati s njega. Pjesma je bila predivna, dirnula me je u srce. Ryan se potpuno promijenio od prvog puta kad smo se susreli.

„ Ajme, predivno.“ Rekla sam te ga poljubila u obraz. Ovaj put mi nije bilo neugodno. Ipak bi mi život mogao biti ugodan, sve dok ne vidim Tonya. Polako smo se vozili po jezeru uz svijeće te razgovor. Bilo je to jedno lijepo veće. Postalo je jako hladno te smo napustili jezero. Odveo me kući. Mami sam ispričala sve. Ona je znala za cijeli plan. Malo sam se naljutila, ali ništa strašno. Ovaj dan sam isto tako zapisala u dnevnik, ali nije bila čarobna kao klizalište. Nije ni mogla biti. Legla sam u krevet te se prisjećala današnjeg dana. Sjetila sam se da sam vidjela Tonya ispred butika. Što je on tamo radio? Ponovo mi se probudila misao da me uhodi. Ma ne, zašto bi to radio? Ubrzo sam utonula u san. Opet sam imala neobičan san. Sanjala sam opet bjelinu, no ovaj put nije bilo Tonya. Neki glas mi je govorio nešto, no nisam ga mogla razumjeti. Ujutro sam se probudila sva zbunjena. Doručkovala sam te pozvala Rose na kavu. Našle smo se u kafiću.