Da li vam se ikad desilo da gledate neki film, ili čitate neku knjigu, i da glavni lik vodi dva potpuno različita života? Da taj lik izgleda kao dve potpuno različite osobe. A ipak su samo jedno telo. Da, to postoji. I to je moj život. Danju student. A noću? Noću sam...
'Koju danas želite da skinete dragi moji?'
'Masku!'
Povikala je rulja. Nije baš rulja, više je to bila gomila raznih muškaraca bez ikakve ideje kako su se našli ovde. Ali tako to ide. To je moj posao. Prevukla sam još jednom crvenim ružem preko usana i nasmešila se svojoj oskudnoj garderobi.
'Srce, izlaziš, idi im pokaži kako se to radi devojko!'
Nasmešila sam se ka ženi u srednjim godinama, i mojoj koleginici. Zvala se Lora, i imala je dugu crnu kosu koja joj je padala preko ramena, takođe i prelepe smeđe oči koje su bile oblika badema. Vitka figura i bujne grudi davale su joj izgled prave filmske zvezde. Samo što to nije, samo što to nisam ni ja.
'Rasturiću ih!'
'To je duh!'
Dok sam izlazila tresnula me je po zadnjici. Što me je nateralo da donekle poskočim i nekako nađem ravnotežu. Stala sam iza teške zavese i stavila masku na oči. To je bio moj zaštitni znak. Sad je bila crvena, kao i moj kostim. Koji je prekrivao moje grudi i malu krpicu od gaćica. Dečko iza zida mi je dao znak da krenem. Muzika je počela, svetla su bila prigušena. Kad se zavesa razmakla, čula sam zvižduke muškaraca oko bine. Nastavila sam pravo ka šipki zavodljivim hodom u veoma visokim štiklama. Kako se ritam muzike razvijao, tako sam i ja pokretala svoje tele oko šipke. Gledala sam masu ljudi zavodljivo. Mlađi, stariji, žene i devojke mojih godina. Došli samo zbog mene. Zbog devojke kod maskom. Prišla sam već mrtvim pijanim muškarcima i dozvolila im da mi zavuku pare u lastiš od gaćica. Pokupila sam dosta novca od tih napaljenih džukela. Završila sam tačku potpuno gola. Ali ne skidajući masku. Što je neke još više iznerviralo i drali su se da je skinem. Ali ja to nisam učinila. To je moj znak. To štiti mene i moj identitet. Moju porodicu. Za kraj poslala sam im poljubac i otišla sa bine. Već je bilo pola jedan. A sutra imam kontrolni iz hemije. Dobro je pa znam hemiju kao svoj džep. A i nastavnici me vole. Otvorila sam vrata svlačionice na kojoj je bilo ispisano ime. Moje lažno ime. Moje scensko ime. Maska. Sviđalo mi se kako su ljudi gledali mene. Ne znajući ko sam. Svukla sam bade-mantil koji sam uzela uz put i počela da se oblačim. Skinula sam masku i našla se u ogledalu sa prelepim licem. Nisam morala još ovo da radim. Mogla sam da se udam za nekog bogataša i kad umre da pokupim sav njegov novac. Ali nisam sponzoruša. Natopila sam tufer losionom za skidanje šminke. U jednom trenu ispred mene je stajala dama, a u drugom? Uplašena devojčica.
'Hej, hej, hej... Šta to imamo ovde?'
Zaledila sam se na taj muški glas koji je dopirao iz zamračenog dela sobe. Okrenula sam se i iza sebe ugledala njega. Onog koji me je u sve ovo uvukao. Marka.
'Šta sad ti oćeš?'
Drsko sam mu odbrusila. Nevino je podiga ruke i iskoračio na svetlo.
'Želeo sam da ti kažem da je pretstava bila predobra. Ali su ljudi počeli da gube intresovanje za Masku. Ili bolje rečeno Aleksandru'
To mi nije trebalo, svakim sekundom prilazio je sve bliže dok nisam osetila njegov dah na svom licu. Njegove plave oči su me presecale. Spustila sam pogled.
'Znaš da ti mogu pomoći... da proširimo posao'
Uhvatio me je za bradu i podigao ka svom licu. Bio je pet-šest godina stariji od mene. I poprilično mišićav i jako razvijenih ramena. A isto tako i prokleto zgodan.
'Da pređemo...'
Približio je se još više. Skoro da su nam se usne dotakle. Bio je skoro za glavu višlji od mene. A ja sam stajala pred njim u farmerkama i majci. Mogao je da uradi sa mnom šta god želi. Ne bih mu se mogla oteti.
'Na još veću lovu. Možda u javnu kuću...'
Otela sam mu se iz kandži i tresnula mu šamar.
'Kako se usuđuješ ti gade jedan!'
Dreknula sam na njega dok je trljao bradu i smešio mi se u lice. Odjednom me je zgrabio za vrat i pribio uz zid. Njegovo telo pritiskalo je moje i jedva sam disala. A njegova šaka je sve više stezala. Refleksno sam ga uhvatila za ruku i zastenjala.
'Slušaj me ovako kučko. Ti mi duguješ. Mogu sa tobom raditi šta god da poželim. Mogu te ovde sad jebati i ti nećeš moći ništa da mi kažeš. Razumeš li?'
Njegove besne oči su me sekle a suza koja je skliznula niz lice završila je na njegovoj šaci.
'Da...'
Prostenjala sam bez vazduha. Naglo me je bacio na pod i ja sam završila udarivši glavom od komodu. Uhvatila sam se za čelo i videla krv na ruci. Čučnuo je do mene i podigao lice ka njemu.
'Nadam se da smo se razumeli'
'Da'
Preplašeno sam odgovorila. Ostalo mi je još malo da radim ovde. Da otplatim dug. Posle sam slobodna. Niko me neće prepoznati. A ja ću normalno živeti. Namestio je košulju i otišao iz sobice zalupivši vratima. Naslonila sam se na zid i suze koje sam pokušavala da sabijem u sebe su navirale.
Ovo je moj život.
Ovo sam ja.
Striptizeta.
Ovo je priča koja mi se vrtela po glavi. Nadam se da vam se sviđa i da ćete nastaviti da je čitate, kao i moju drugu knjigu Akademija Senki. Još jedna stvar pročitajte priču >Angel or devil (helena_story)< Strava je. Komm/vote ;)
