Senka Crnog meseca (Završena) - II Knjiga

01. Srce čezne za domom

Zraci bele svetlosti padali su na hrpu belih oblaka koji su se nalazili oko nje. Kosa boje krvi njihala se na toplom povetarcu, dok se njena dugačka bela haljina okićena najfinijim biserima i veoma slična haljini koja je nosila na balu u Omnii, njihala. Napravila je sitne korake po stazi sačinjenoj od oblaka, dok se slatkasti miris širio vazduhom. Zatvorila je svoje smaragdne oči, raširila ruke dok je osećala vetar kako joj struji kroz odeću, kroz kosu, čineći da ona postane deo njega. Svidelo joj se mesto na kome se nalazila, iako ga nikad ranije u svom životu nije videla. Mogla bih ovde da ostanem zauvek, pomisli ona sa blagim osmehom na svom licu, koje je na Caspalinovim zracima, sijalo poput bisera. Kroz vazduh, mogla je čuti nežan glas kako joj polako govori reči nepoznatog jezika.

„Costergia...

Son teroe Pheadrea...

Aleuriona, si est moara Omnia..."

Aleuriona naglo otvori svoje smaragdne oči, koje su sijale na blagoj svetlosti noćne lampe. Iznenađeno se uhvatila za vrat, a onda je prstima prošla kroz svoju plamenu kosu, uzela je Vilinski medaljon koji je bio položen na njenom noćnom stočiću i zagledala se u nepoznate simbole. Izdah je prelomio gustu tišinu koja je boravila zajedno sa njom i njenom malom belom vučicom u prostoriji. Feona, koja je otvorila svoje safiraste oči, zainteresovano je skočila na njen krevet, čekajući da je Aleura pomazi. No, Aleura je nastavila prazno da zuri u svoj medaljon, ne znajući šta da radi, razna pitanja bez odgovora su je mučila.

„Šta da radim, Feona?", upita Aleuriona skroz zbunjeno, a onda rukom krene da češka malu vučicu iza ušiju, što se Feoni svidalo. „Moram da se vratim na Pheadreu, u zamak severne Omnie. Moram da saznam odakle mi ovolika količina moći koju posedujem. Kao i zašto me Arsenios uporno naziva Atalanta."

Na spomen imena tog oholog demona, Feona glasno zareža. „Znam, i ja želim da ga se što pre otarasimo. Jedini način da to saznamo jeste da se vratimo u zamak severne Omnie. Da se vratimo na mesto koje više nije naš dom..."

* * *

Crna kopita neustrašivog pastuva snažno su udarala o zemlju, dižući guste oblake prašine za sobom. Njena dugačka vatrena kosa, bila je skupljena u visoku punđu, iz čijeg gnezda je visilo par pramenova. Prepreke na njenom putu bile su veoma komplikovane, ali to je nije sprečilo da nastavi za svojom vežbom. Morala je da bude najbolja, morala je da bude prva, ako želi da postigne zacrtani cilj. Uzela je luk sa svojih leđa, jednu strelu, a potom je ispustila i ona je pogodila metu u centar, nakon toga uzela je još jednu strelu dok je Mistral nastavio da galopira stazom. Mete su se nalazile svuda oko nje, neke su čak visile sa grana drveća. Ona uze još jednu strelu, ispusti je i ona pogodi centar malog crvenog kruga. Ubrzo su se ona i Mistral našli ispred Tarresa i Halogie koji su je obučavali i posmatrali njen napredak. Mistal se zaustavio ispred Tarresa, a potom propeo na noge i glasno zanjištao. Aleuriona je sišla sa svog konja, a potom nežnim pokretima prstiju, krenula da mu miluje crnu grivu.

„Bio si odličan, Mistrale", poljubila mu je njušku i još jednom potapšala po vratu. „Idi se odmori."

Skrenula je pogled i ugledao Halogiu kako joj prilazi za papirom, na kome su bili ispisani neki podaci. Zapravo, Halogia je beležila sve Aleurionine uspehe, od mačevanja, streljaštva na zemlji i u pokretu na konju, jahanje konja kroz stazu koja je bila specijalno napravljena za Aleurionu, pa do kontrolisanja magije. Podigla je naočare na vrh nosa, i duboko udahnula, Aleura je osećala kako joj blaga nervoza protiče kroz vene. Srce joj je glasno lupalo, dok je vetar komponovao nežnu melodiju.

„Ovako, Aleura... Tvoji rezultati tokom ova tri meseca vežbe su zaista zadivljujući, od streljaštva, pa do mačevanja, navigacione magije, pa do korišćenja Nebeskog sečiva, koje na izgled liči na ono u legendama o Caelumu. I dalje mi nije jasno kako je to moguće, ali nema veze", Halogia je napravila pauzu, i nervozno skupila obrve iznad svojih očiju, tišina je bila bolna za Aleuru i ona je nervozno lomila prste i grickala donju usnu, plašeći se onoga što će joj Halogia saopštiti jer je znala koje će tačno njene reče biti. „Svi rezultati su ti po broju poena za desetku, osim jednog..."