"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::14.Deo::

::14. Deo::

Bližilo se veće, a ja sam se spremala da ispratim Uroša. Odjednom je u sobu ušla Ejmi.

Ejmi:"Večera?"

Ja:"Idem na aerodrom, da ispratim Uroša." - klimnula je glavom.

Ejmi:"Ide i Ilija, što te ne poveze?" - tad se pojavio i Ilija.

Ilija:"Može"

Ja:"Nema potrebe. Ići ću sama." - krenula sam da izadjem, ali  Ejmi...

Ejmi:"Pa Zašto ideš pešice, kad on ide kolima, i to na isto mesto? A vozi i Uroša." - pufnula sam i krenula ka autu.

Ilija je prišao autu i otključao ga, a onda mi otvorio vrata, suvozačevog mesta.

Ja:"Mogla sam i sama!" - nasmejao se.

Ilija:"Nema na čemu i drugi put." - kaže, te zatvori vrata i zaobidje auto, te udje u auto, koji upali i krenemo ka aerodromu.

Ilija:"Paa..." - prekinula sam ga.

Ja:"Ako može, vozila bih se u tisini?" - pogledao me.

Ilija:"Zasto me odbacujes od sebe?" - premestila sam pogled sa prozora na njega.

Ilija:"Reci mi." - vratila sam pogled na prozor.

Ja:"Između nas ne sme biti ničega, držim se dalje od tebe, jer sam pokušala da te zaboravim. Ako se udaljim od tebe, zaboraviću te i nastaviti sa životom." - sarkastično se nasmejao.

Ilija:"Koliko vidim već godinu dana nisi uspela. Ako misliš da ćeš pobeći od ljubavi, varaš se." - Izusti, te stane, jer smo stigli na aerodrom. Polako sam izašla iz auta i pronašla Uroša.

Uros:"Čuvaj se važi, znaš na šta mislim." - pogledao je u Iliju. - "Čuvaj mi je, važi?"

Ilija klimne glavom te se pozdravimo i on ode. Na putu do kuće je sve vreme bila tišina.

•• sutradan ••

Kao i po običaju Ejmi me je probudila na ne baš fin način, a već smo gotovi i sa doručkom i zajedno sa Ejmi sedim u njenoj sobi.

Ejmi:"Ova ili ova?" - pogledam obe haljine i onda izustim.

Ja:"Definitivno bela. Ta plava mi je nekako više običnija, nije baš za proslavu." - klimnula je glavom te obe vratila u ormar.

Ejmi:"Danas idemo u soping, tebi treba haljina." - skoknem sa kreveta.

Ja:"Spremna sam već."

°°°

Već neko vreme smo po radnjama, ali ništa ne nalazim.

Ja:"Uzeću one pantalone i bluzicu, ne svidjaju mi se bas haljine." - klimnula je glavom, te smo se vratile u prethodnu radnju i iz nje izašle sa kesom u rukama.

Pitate se o čemu se radi? E pa za dva dana je proslava u firmi Ejminog oca, zbog čega se polako pripremamo.

Ejmi:" Lazar će doći za proslavu." - setila sam se.

Ja:"Pozovi i Nikolu, pokušaću opet s njim." - samo me je pogledala.

Nadam se da ću ovako zaboraviti Iliju.

Ja:"Možda ću se opet zaljubiti u njega kao pre" - slegla je ramenima.

Ejmi:"Okej, samo kad sam čula da si ga ti prevarila nisam verovala, ali kad si to sama priznala to je bio šok za mene!" - progutala sam knedlu.

Ja:"E pa jesam i žao mi je. Molim te da ne pominjemo to više." - spustila sam pogled.

Ejmi:"Još samo da nam kažeš ko je taj za kim tuguješ." - odmshnula sam glavom.

Ja:"Kao da je bitno! Nas dvoje ne možemo biti zajedno. Pokušaću da se zaljubim u Nikolu, opet, kako bih ga zaboravila." - pogledala me je čudno.

Ejmi:"Ako misliš da možeš da pobegneš od ljubavi, varaš se" - uzdahnula sam.

Ja:"To je i on rekao" - rekla sam sebi u bradu, kako me ne bi čula.

[misljenje👇🏼]