Ostavite komentare usput!
Okrenula sam glavu od njih i gledala kroz prozor dok smo se odmicali od zgrade ka nekom novom delu grada. Bila sam tu, kad sam bila mala sa majkom smo izlazili. Ali taj park se mnogo promenio, kao i ja. I moja majka. Volela bih znati šta se desilo sa tatom posle udesa... jer, bio je savršen otac sve do tog dana. Vratila bih se u prošlost da me nije Leon prekinuo kad je rekao da smo stigli. Kad sam izašla, zapljusnuo me je miris čistoće iako se nalazimo u gradu. Stala sam zaprepašćeno kad sam shvatila gde se nalazim. Ispred moje stare kuće. Prebledela sam i verovatno uplašila Crnog i Leona. Uska, i visoka građevina od dva sprata je bila uglavljena između druge dve zgrade. Izgledala je malo, ali nije bila. Tamno-zelena vrata i dva prozora koja gledaju na ulicu pokazivala su da se još čuva. Kad je otac upao u dugove morali smo da se preselimo jer je ovde bilo malo teško živeti sa troškovima i malim Lukom. Ali sad na čistim prozorima i veoma lepoj fasadi bilo je polepljeno
'Na prodaju'
Stavila sam ruku na usta od sreće! Ovo može biti novi početak! Mogu je otkupiti, i preseliti se ovde sa Lukom i majkom, a oca staviti na lečenje. Nema više duga, mogu prestati sa striptizom! I jdenostavno se sve složilo, onako kako je trebalo biti. Osetila sam da su mi oči blago zasuzile, ali nisam obraćala pažnju. Želela sam da osećam još malo nade i sreće da je sve gotovo. Da će Luka imati normalan život i da će sve biti u redu. Pritrčala sam vratima i pokucala na vrata, nije me intresovao ni Crni koji je narogušeno stajao pored auta a još manje Leon koji me je gledao sa iznenađenjem. Želela sam da znam koliko košta, koliko košta moj novi život ! Na vratima se pojavila bakica, iz onih starih filmova. U cvetnoj haljni i sedom kosom svezanom u punđu.
'Dobar dan'
Rekla sam radosno, na šta se ona nasmešila
'Dobar dan ! Kako vam mogu pomoći ?'
'Ja...'
Suze su mi skliznule niz obraze, sad kad sam tako blizu svemu, nisam želela da odem samo tek tako, želela sam da se borim za ono što je bilo moje.
'Želela bih da otkupim ovu kuću'
Čula sam jedno gromoglasno 'Šta!?' iza sebe ali nisam se obazirala. Bakica je sigurno mislila da se šalim, ali ja sam ostala ozbiljna. Njene smeđe oči su me skenirale, kao da traže neki dokaz šale
'Ako je tako, mogu te pozvati da uđeš'
Isprva sam se dvoumila, ali sam onda odlučila da uđem, mislim šta se loše može desiti. Za mnom su krenuli i ona dvojica. Kao da smo na turističkom mestu
Sve je bilo isto, ali ipak tako različito. Nameštaj nije isti, boja zidova više nije bila kremkasta, već zelena. Stepenice, komoda, tepisi sve je kao što se sećam. Znala sam tačno gde je dnevni pa sam krenula uporedno sa bakicom.
'Vidim da znaš raspored soba'
Nostalgično sam uzdahnula i prešla prstima preko komode
'Da, ovo je bila moja stara kuća'
Crnom je vilica bila negde između pakla i poda. Iznenađeno je gledao u mene a ja sam mu namignula. Ne zna mnogo stvari o meni. I to mi je odgovaralo, vratile su mi se njegove reči u glavu
'Znam sve o tebi'
Podmuklo sam se nasmešila i sela na fotelju
'Stvarno?'
Reče bakica
'Da, i baš bih volela da opet bude moja'
'Želite li kafu, pa da uz nju popričamo o detaljima'
