Led

Drugi deo

Interesovanja

-Ko može da mi prevede: Последний смех лучше первого?-profesorka upita

Bila jee to visoka žena, sitne građe, piskavog glasa, očiju pomućenih od alkohola i bez imalo razumevanja za decu. Anastasijina ruka se pojavila u vazduhu, kao nešto tako očekivano Vuk zareža i pogleda u svoju neurednu svesku. Nastavio je da nabacuje reči i oblikuje ih svojom zaoštrenom olovkom. Kada je profesorka okrenula glavu Luka je ćušnuo Vuka.

-Šta misliš je l' Ana nevina?-pitao je vregolasto

Vuk iako je bio u tim godinama ni najmanje nije obraćao pažnju na te stvari. Nije bio nevin i tačno je znao za svaku devojku u školi. Pogledao je u bucmastu plavušicu i pogodio je gimicom. Ona se okrenula i njene tužne plave oči ga sretoše. On napravi svinjsku facu i ona se povređeno okrenu napred.

-Ona. Ta nikada neće biti pošibana.-rekao je i pokretima ruke odglumio neprikladnu scenu

-Mislio sam na Anasrasiju!-rekao je Luka, a zatim zgroženo pogledao Anu-Nju ne bih ni štapom.

Vuk baci drugu kosku za ovu šalu, a zatim pogleda u Anastasiju. Nije bila jedna od mršavih devojaka, imala je veće grudi, šire kukove i zategnutu zadnjicu. Vuk nije mogao da odredi. Nije čak ni bio siguran da li je ikada imala dečka.

-Nervira me.-zarežao je

-I mene brate.-Luka ga je potapšao po ramenu

-Ako je nevina zna se čija je.-Uroš ispred njih se okrenuo sa osmehom

-Ja to neću pipnuti.-Vuk zgroženo zareža

-Što druže? Ja bih je tako dobro.-Luka reče i njegove zelene oči zasjaše

-Pogledajte je. Nijedan od vas morona je ne bi naterao ni na poljubac.-Urošev blizanac Nikola reče okreću ći se

-Ja mogu da imam svaku.-Vuk uvređeno reče

-Sigurno.-Nikola reče i okrene se nazad prema svojoj svesci

-Ne može da bude tako savršena.-rekao je sebi u bradu

-Vuče reci nam ti.-prifesorkin opori glas ga trže

-Da ste sukleta?-ovo je bilo praćeno prigušenim smehom

-Pa dobro, reci ti meni-sela je na klupu i pogledala ga strogo-kako ti misliš da se ponašaš? Ovo je jedna od elitnih škola, a ti se tako ophodiš prema nekome ko treba da te nauči nečemu!-usplahirano je namestila naočare preko svog kukastog nosa.

-Da me učite, možda bih i pazio.-rekao je smireno

-Kod psihologa! Ja ovo ne mogu da trpim!-vrištala je mršava žena panično se držeći za grudi

-Lakše malo, ispašće vam čarape.-rekao je dok se ispravljao u punu visinu

Bio je idealne visine za odbojkaša, ali među nižima za košarkaša. Od godina treniranja plivannja i parkura mišići su mu se ocrtavali u crnoj majci na duge rukave. Karirana marama se njihala od je bila obešena za gajke njegovih izbledeliv pantalona. Čiste martinke su mu se sijale na nogama.

-Izlazi!-vrištala je

Kada je bio naspram prve klupe gde je Anastasia uredno radila zadatke, i igorisala buku oko nje  zastao je. Oteo joj je svesku. Njena ljubičasta olovka je napravila trag po papiru. Pogledala ga je preko svog okvira u obliku mačjih očiju i nemo pružila ruku ka svojoj svesci. Njena drugarica u klupi, Sonja gledala ga je otvorenih usta i pogleda koji se gubio na horizontu. Ignorisao je njenu ispruženu ruku i otvorio poslednju stranu sveske. Obrazi su mu se zarumeneli.

-Vuče napolje!-profesorka mu se drala na uvo

-Vuče, vrati mi svesku.-tiho je rekla i ustala

Bila je puno niža od njega, ali i dalje normalne visine za devojku i jedna od viših u razredu. Vuk vrati pogled u svesku i izmaršira napolje. Tu se nalazio razgivor Sonje i Anastasie.

Da li dolaziš večeras? čitao je Sonjin neuredan rukopis

Žao mi je. Neću uspeti. pisala je Anastasija svojim čitkim zavijenim

Što?

Moji su mi javili nešto u poslednji tren. Doći ću u subotu. :)

Vuk se šetao po hodniku dok je čekao zvono.

Anastasia je sedela unutra i gledala nemo u tablu. Šta li je Vuk tako zanimljivo našao u njenoj svesci? Da nije možda pročitao nešto vezano za njenu simpatiju? To je bilo glupo, nije imala simpatiju. Sa zvonom i profesorkom koja uzrujano izlazi već vadeći bocu votke Anastasija ostavi knjige u torbu i sede na klupu. Veselo je pričala sa Sonjom i govorila Ani kako joj se sviđa njena nova frizura. Nakon kraja odmora Vuk je bacio njenu svesku nejaho na njen sto.

-Hvala.-rekla je ljubazno

-Zašto mu se zahvaljuješ? Pa uzeo ju je bez pitanja!-Sonja je rekla

-Ali ju je vratio.-smireno je rekla i uzevši Marijanu za ruku krenula do susednog odeljenja.

Lakim koracima profesorka srpskog je naišla i ljubaznim osmehom zamolila dame da se vrate u učionivu. Uz postiđeni osmeh Anastasija je sela u svoju prvu klupu.

-Danas radimo jednog od najboljih srpskih dramaturga. Borislava Stankovića.-profesorka je rekla i markerom pisala po beloj tabli ime velikana

Anastasija je uzela svoju lektiru i stavila je na sto. Profesorka je krenula sa predavanjem i konsultovanjem učenika. Vuk je mislio o nečemu drugom. Voleo je ovaj predmet i tu ženu skoro bele kose uvek podignute u punđu i njene žustre zelene oči. Samo je mislio o onom razgovoru. Ta žurka je večeras, a Anastasia je propušta. On je bio ppzvan i planirao je da se napije i doda koju recku na svoj zid ponosa. Ni sam nije shvatao zašto ga je toliko kopkalo to što Anastasia ne dolazi. Ona je volela žurke. Dolazila bi redovno i ispijala svoj sok od pomorandže i jednu čašu šampanjca čitavo veče.

Kada je ušao u autobus za kući mahnuo je prijateljima iz drugih škola i seo do nje.

Podigla je pogled na tren i vratila ga na knjigu.

-Šta učiš?-podrugljivo je pitao

-Ne učim. Samo čitam.-rekla je

-Tebi nikada dosta!-gurnuo ju je lagano uz smeh

Ona se iskreno nasmejala i sklopila knjigu.

-Ono što si uradio profesorki nije bilo lepo.-rekla je

Ignorisao ju je i umesto toga joj dao jednu slušalicu. Rado je prihvatila.

-Ostavi tu pesmu.-začudio sse kako devojka poput nje zna pesmu kao što je "Sentinel" od Judas Priesta

Slegnuo je ramenima, zabacio glavu i uživao.

__________________________________

Evo ga drugi deo. :) Recite mi šta mislite, zaista mi znači. :)

Volim vas! :3 ♥