Led

Treći deo

Plan

Petak veče, svuda u gradu mladi. Vuk je izašao ispred kuće. Pogled mu je pao na porodičnu kuću Zaharijevih. Video je kako ranije te večeri bračni par odlazi obučen u najfiniju odeću. Verovatno na prijem povodom nagrade koju je Aleksandar Zaharijev osvojio. Ono što mu je bilo čudno jeste da su svetla u tri sobe bila upaljena. Znao je Anastasiju, nikada bespotrebno ne bi palila svetla. Znao je da je u prizemlju njen deka, oficir u penziji, čovek proćelave glave i mudrih očiju koji se retko smejao, a mudro govorio. Anastasija je bila na spratu, ali ga je bunilo svetlo u trećoj sobi. Brzo je otresao te misli i lpotrčao za autobusom.

Anastasija je sedela u sobi i gledala u brojne knjige. Raspodelila ih je po obimu i boji. Uzela je tešku knjigu istorije i otvorila je. Izvukla je sve najbitnije kada je uzela ruski i otvorila svesku. Na prvoj strani je otvorila usta u čudu. Tu je bio njegov rukopis. Krivudavim, sitnim rukopisom bila su nečitko ispisana slova. Anastasija ih je mrko pogledala, ali ih nije izbrisala. Odložila je svesku i sišla dole.

-Deko, idem da se šetam.-rekla je

Vuk se pijan teturao kući. Ortaci su ga odbacili nekoliko kilometara od kuće. Svakog časa bi se sagnuo da se ispovraća ili potrčao kada bi ga gladne lutalice napale. Nije bio siguran da li halucinira, ali dok je sedeo na ivičnjaku i klatio se video je priliku u belom. Ustao je i nasmejao se. U tom kraju se pričalo da ako ne prođu ni jedna kola dok neko prolazi videće ženu u belom. Odgovoriće mu na tri pitanja, ali za uzvrat  će tražiti najdraže. Ako se pitanja ne postave u roku od punog minuta ona govori datum smrti. Sav srećan od alkohola Vuk joj je srećno prišao.

-Bela vešttice.-rekao je i posrnuo

Pružila je ruke i pridržala ga.

-Reci mi..-zagrcnuo se-Reci mi..-smejao se histerično-Kako se zoveš.

Uhvatio ju je za ramena i smejao se dok se klatio sa glavom spuštenom.

-Anastasija.-rekla je začuđenoo

-Pravo ime za vešticu.-smejao se

Šutnula ga je u cevanicu i gurnula nazad na beton.

-Ti si pijan Vuče!-Anastasija reče i jače obgrli svoju belu jaknu.

On se smejao i pokušao da ustane. Anastasija je njegovu ruku prebacila preko svojih ramena i krenula ka naselju. Nešto u crevima joj je govorilo da izađe napolje i krene prema gradu. Držala je njegovo čelo obloženo hladnim znojem dok se on savijao i povraćao. Zagrlila ga je sa strane kako bi ga lakše vukla. Znala je kako sa pijanicama. Sama je pila, nikada se nije napila, ali joj vino nikada nije udarilo u glavu. Izvukla je klučeve iz njegovih zadnjih džepova i otklučala  vrata. Popela se do trećeg sprata, lift je naravno stajao zaglavljen već treći dan. Umorna naslonila ga je na zid i krenula da ga retražuje u potrazi za klučevima. Razmišljala je da zvoni, ali je bilo oko jedan ili pola dva posle ponoći. Nije znala kako će Kristina Stanković reagovati na Vuka, niti da li mu je baka Katarina kod kuće ili u bolnici. Našla ih je u unutrašnjem džepu njegove kožne jakne. Uzrujana i blago iznervirana otključala je vrata ne toliko tiho i gurnula ga unutra. Vuk koji je zadremao u hodniku pade na pod uz buku. Anastasija se ugrize za usnu i utrča za njim pažljivo zatvarajući vrata. Nikada nije bila kod njrga u stanu. Osvetlela je telefonom i sa desne strane videla vrata sa crnim natpisom njegobog imena. Otvorila je mračnu sobu i bacila ga na krevet pored prozora koji je gledao ka njenoj kući. Videla je sva svetla ugašena i odahnula. Nije volela da se deka muči oko nje. Na urednom stolu je našla olovku i papir. Brzo je ispisala poruku i izašla. Zaključala je vrata i tiho sišla gore.

Nakon što se okupala i osetila sveže obukla je svoju belu pidžamu i legla. Sklopila je umorne oči i pustila da je snovi i želje preuzmu.

Posle uobičajenog doručka i razgovora Anastasija je otišla u svoju sobu. Uključila je Mocartovu simfoniju i uzela krpu u ruke. Bila je to tradicija. Svake subote se kuća čisti i vetri, a nedeljom se mesi kolač i ide u crkvu. Deka je pokucao na njena vrata i po običaju seo sa vrućim kiflicama u pletenoj korpi.