Led

Šesti deo

Pahulje

Pletenica od pet pramenova kose spuštala se na njene grudi. Pramen kose joj je nejaho padao ispred uha i ona ga je nervozno uvrtala. Lakkovane, duboke, crvebe čizme su bile uočljive u mirnim bojama mraka. Umesto jakne imala je beli, pleteni džemper, ispod njega su virili krajevi i kragna crvene košulje. Uzane bele pantalone su bile uvučene u njene čizme i kaiš sa zlatnom gajkom je lupkao pri kontakntu njene crvene torbe sa belim tufnicama. Nervozno je zagrizla usnu i po ko zna koji put se pogledala u ogledalcetu. Kao i svaki put naišla bi na isto, lice prekriveno tankim slojem pudera sa rumenilom nežne boje, oči sa prirodnom šminkom i maskarom. Namazala je svoje labelo kada je čula zvono na kapiji. Popravila je kosu i krenula napred.

Vuk je stajao pred kapijom i pogledao dole. Majka ga je naterala da izađe iz starki i duboke cipele. Umesto toga stajao je u martinkama, uzanim farmerkama koje nije podnosio i crnoj košulji koju je baka insistirala da obuče. Nije mogao da odbije baku. Ppopravio je  kosu kada je začuo udaranje potpetice o betom i namestio svoju izokrenutu minđušu, onda se setio da ga je majka naterala da skine svoju kostur minđušu i stavi normalnu. Stavio je crnu, običnu, malu koja je na sebi imala rad pahuljice pri ivici kružne minđuše. Zakopčao je svoju toplu kožnu jaknu i osmehnuo se kada je začuo otvaranje kapije. Pogledao je naniže i video da je sada bila njemu do nosa, izgledala ja prelepo. Viđao ju je na žurkama, ali nikada do sada nije obratio pažnju na nju i njeno oblačenje.

-Neće ti biti hladno?-pitao je

Želeo je da joj da svoju jaknu isto koliko je želeo da je zadrži. Ona je odmahnula glavom. Pogled joj je pao na njegovu ruku, protresao je glavom i pružio ruku.

-Izvini.-nasmejao se-Za tebe je.

Uzela je crvenu zimsku ružu. Pomirisala je njene čupave latice.

-Prva ove godine.-rekao je

-Prelepa je.-uzela ju je za kratku dršku i namestila u pletenicu

-Ni ti ne izgledaš loše.. Možda previše slojevito za moj tip.-nasmejao se kada ga je udarila u rebra-Šalim se. Lepa si ti Zaharijeva.-rekao je i pružio joj ruku

Anastasija je stidljivo pružila svoju.

-I ti-zastala je, njena ruka na santimetar iznad njegove-si mogao biti izazovniji.-brzo ga je lupila po ruci

U trenu se našla zarobljena u njegovim rukama. Mislila je da bi za ovih mesec dana koliko se druže navići na njegov dodir, ali nije, osetila bi čudne mehuriće po stomaku. Nešto u grudima bi zatreperelo, a obrazi bi joj postali vrući. Naslonio se na njenu kapiju sa njom u naručju.

-Da krenemo?-predložio je

Klimnula je glavom i stavila svoje dugačke prste u njegove velike šake. Seli su u auto njegove mame. Vuk je imao probnu dozvolu što mu je omogućavalo da vozi do jedanaest, na satu je bilo tek sedam.

-Vraćamo se do deset?-pitao je

Uzvratila je osmehom.

-Gde idemo?-pitala je

-Nisam smislio ništa posebno, ali mislim da će ti se svideti

-Rekla bih: Sa tobom bi mi se sve svidelo, ali ne verujem da bi spanać bio.-rekla je uz kiselu facu

Nasmejao se.

-U tom slučaju moja baka je bolja.-rekao je

Nasmejala se, upalio je motor. Vozili su se u tišini, činilo se da su oboje u svom svetu. Ona je mislila o svojim problemima. Sve ovo joj je bilo nestvarno. Pre manje od mesec ipo jedva bi se javili jedno drugom. Sada ne može da zamisli da joj dan počne bez džogiranja sa njim. U njemu je pronašla nešto za čime je čeznula, sa njim se nije bojala ko će šta da kaže, iako je i dalje oprezna šta govori i kako se ponaša. Pitanja, mogućnosti i zamišljanja su se rojili u njenoj glavi. Vuk je pokušavao da se usresredi. Mora da otkrije šta to Anastasija krije. Kakvu tajnu ima. Zbog nekog razloga bilo mu je teško da misli o planu. Telefon mu je zavibrirao. Igonorsao ga je iz bezbednosti i nastavio dalje.