Led

Sedamnaesti deo

Curica

Anastasijin obraz je bio užaren od udarca dok je ulazila u bolnicu praćena roditeljima. Iva ju je poput kučeta pratila i stezala ruku. Samim tim što je bila devojčica Iva je naučila da govori i piše, ono na šta je Anastasija najviše bila ponosna jeste Ivin talenat da slika  sve slike u njihovom stanu radila je ona. Kada bi slikala ona je bila mirna, pričala bi najnormalnije i ponašala se kao odrasla osoba. Ušli su u sobu gde je prikačen na infuziju ležao njen deka. Ivan Zaharijev se osmehnu kada ugleda svoje unukice. Anastasija stavi kuticu na stočić pored kreveta.

-Poslala ti je teta Kristina.-devojčica reče sa osmehom

-Tata pa zar ih ovako čuvaš?-Aleksandar pokaza na pirsing svoje ćerke

-Meni se sviđa.-starac izusti

-Pa oni ljudi su saznali za Ivu!-Vera se drala

-Bilo je i vreme.-starac uzdahnu

-Kako te samo nije...

-Prekinite.-Anastasija je zarežala-On je primio metak koji je bio uperen u moju glavu!-vrisnula je-Leži ovde bled i na ivici smrti, a vi se svađate? Kako vas samo nije sramota!?

Još jedan šamar se našao na njenom obrazu. Stavila je hladnu šaku na pulsirajuće mesto, oči su joj se zacaklile dok je ona tvrdoglavost rasla. Pljunula je svog oca u lice pre nego što je izašla iz sobe praćena sestrom. Trčala je niz hodnik dok su joj se suze slivale niz lice. Izletela je ispred bolnice i sudarila se sa Vukom koji ju je zabrinuto gledao.

-Anuška?-upitao je obavijajući ruke oko nje

-Vodi me. Daleko. Vodi me!-vrištala je i držala čvrsto njegovu jaknu

-A ja?-okrenula se da vidi plavu kosu

-Ne ostavljam te.-rekla je i čučnula kako bi je devojčica snažno stisla za ruke. Anastasija je htela da je privuče u zagrljaj, ali je znala da bi Iva krenula da vrišti..

-Idemo. Vidim tvoje!-Vuk je rekao i povukao Anastasijinu ruku

Sela je pozadi sa Ivom i gledala kroz zadnje staklo kako njihova majka trči za kolima.

-Ćale mi je dao ovaj stan kao raniji poklon za tođendan.-Vuk je otključao trosobni stan

-Savršen je.-Anastasija je tiho rekla

-Pripadao je njegovom ocu.-Vuk je rekao

Sve u stanu je bilo staro, ali dobro očuvano.

-Ostaćemo ovde samo dok se malo situacija ne smiri.-Anastasija se obgrlila rukama dok je posmatrala Ivu koja spava

-Koliko joj je godina?-Vuk je skrenuo sa teme

-U maju puni devet.-rekla je i osmehnula se

-Ne ličite toliko.-Vuk je primetio

Anastasija je ustala i prešla u dnevnu sobu. Tabacila je glavu i zatvorila oči.

-Moji roditelji imaju ljubavnike.-rekla je to kao normalnu stvar-Oboje to znaju, ali se pretvaraju da nije tako. Mama je posle odnosa sa ljubavnikom u kratkom roku imala odnose sa mojim ocem. Nastala je Iva.-rekla je i uzadhnula brišući suze-Ona je nešto poput polu sestre.-rekla je i osmehnula se

Vuk ju je zagrlio i ljuljao u svom naručju. Radio je tiho svirao neku baladu, zavesa se njihala na noćnom vazduhu dok su njih dvoje ležali nepomično jedno pored drugog slušajući otkucaje srca ovog drugog.

Anastasija je saznala šta je Luka uradio, mrštila bih se svaki put kada bi joj on pao na pamet.

Vera Zaharijev je mahnito hodala po svojoj sobi lupkajući potpeticama.