Senke prošlosti

PROKLETI VITEZ

" Nisi valjda to uradio? " crnokosa žena pored njega se nasmejala. U zvuku se osećalo da je popila, a i u zadahu, mada je bio previše pristojan da joj tako nešto zapravo i kaže.

" Jesam, " klimuo je i najednom popio ostatak svog piva. Zagledao se u mutni odraz na čaši ; znojavo, belo čelo, neposlušni pramen kestenjaste kose koji mu je išao u jedno plavo oko. Mladež pored usne. Mutna slika koja nije odavala ništa osim pijanstva, iako  mu je tokom dugačkog života pijanstvo bilo najmanji problem.

A bog će znati, pio je dosta.

" Lep si, macane, " šapnula je žena. Bila je crvena u licu, oči su joj bile prokrvavljene od dima cigara u prostoriji, kosa joj se raščupala do granica neurednog. Nije bila neki partner za seks, u takvom stanju. Istina, kada mu je prišla bila je privlačna, našminkana i zavodljivo obučena. Primetio je da ima velike grudi, veće nego što je on voleo - očigledno veštačke, ali on nije bio ekspert - ali je bio spreman da zaboravi na tu činjenicu dok se nije prisetio.

Žena njegovog života dugačkog hiljadu i po godina sedela je u svojoj sobi na imanju gde se krila od običnog sveta pod lažnim imenom i razmišljala. O čemu je mogla da razmišlja nije se ni usuđivao da razmatra, bojeći se da ne zaviri u njenu privatnost. Razmišljanje je nešto najprivatnije i najličnije što je mogla da poseduje.

A on sam, on je imao više privatnosti od nje. Krilli su ga veliki deo odraslog života, gde je spavao sa ženom koju nije zapravo voleo, gde je živeo život koji nije hteo i gde je bio neizmerno nesrećan. Smrt ga je dočelala kada je izašao iz svog skrovišta.

" Izvini, Marina, " rekao je neodređeno. " Ne mogu. " Ustao je sa stolice, ali ga je brzo uhvatila za ruku.

" Ostani, srećo, " zacvilela je ona. " Muž me ne voli, vara me, a nemam novac da se razvedem od njega. Treba mi uteha. Molim te. "

Začudila ga je pomisao da je nekome potreban novac da bi se razveo. Nije ništa rekao ; sve što je izašlo iz njegovih usta bio je uzdah, a obuzela ga je ogromna želja da pomogne nesrećnoj ženi pred njim. Pa ipak, on nije imao tih problema.

Odluka ga je kasnije izjedala, ali je posle nekoliko trenutaka rekao, " Izvini. Devojka me čeka kući. "

" U vezi si? Izvini, mislila sam da si sam... " zacvilela je opet, samosažaljivo, a on ju je podigao sa stolice. Teturala se na nogama.

" Pozvaću ti taksi, " rekao je. Klimula je, i on je kucao broj za sekundu.

" Nisi mi rekao kako se zoveš. " tiho je rekla. " Valjda nećeš da je varaš ako mi kažeš svoje ime. "

" Zovem se Džek, " slagao je. Zapravo, zvao se Dirmid, i bio jedan od najvećih kopljonoša svojeg vremena u svom malom, vetrovitom delu sveta. Sada je bio nezaposleni student, politikolog, koji je pio i ćutao svako veče, sa svojim mislima.

Taksi je brzo stigao. Pomogao joj je da uđe,i Marina mu zahvalno mahnu. " Nadam se da ću te opet videti, " bila mu je rekla pre nego što je otišla.

Telefon mu je zavibrirao u džepu. Znao je vrlo dobro šta to znači. Uzdahnuo je, šutnuo limenku nekako utučeno, i krenuo ka lokaciji koja je unapred dogovorena.