Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 10

Zatičem Olivera kako bos i bez majice telefonira dok korača po stanu. Nije me čuo jer sam iskoristila ključ koji mi je dao.

- Siguran sam i pobrini se da zna da je mali pod mojom zaštitom. Ne njemu ću platiti - okrene se i vidi me na vratima.

- To je sve za sada, obaveštavaj me.

- Napokon - baci telefon na krevet i zagrli me.

- Okej - zbunjeno zagrlim i ja njega.

- Volim da me grliš ali više volim da dišem.

- Izvini - pusti me i udahnem dragocen vazduh.

- Nema problema živa sam - našalim se.

- Izvini ponovo - pročitam mu krivicu u očima.

- U redu je i kako ti je prošao dan? - pitam da mi promenim pogled.

- Mali je moj brat.

- Znaš mali ima godina koliko i ja.

- Bilo bi dobro kada bi imao upola mozga od tebe, glava me boli od svega u šta se uvalio - prođe rukom kroz glavu.

- Je li ozbiljno?

- Pa, sve se u principu može srediti, sa mnogo novca.

- Imaš li novac?

- Da - odgovori zbunjeno.

- Rekoh ukoliko nemaš da ti pozajmim.

Prvi put za večeras se nasmeje, što mi je i bio cilj.

- Hvala ti, ali snaći ću se. Kako je prošao tvoj dan? - pita dok sedimo na garnituru.

- Pa, histerično, plačno, smešno i sve u svemu ludo - naslonila sam se na njega i prepričala mu dan sa devojkama.

- Ostavio si brata u hotelu? - ne mogu da verujem. I to mi govori za doručkom, nakon što smo se cele noći mazili i razgovarali.

- Jako dobrom hotelu, danas će mu Crni pronaći neki stan.

- Zašto ne živi sa tobom?

- Iz dva prosta razloga, ja živim sa tobom.

- Ali ja ne živim ovde.

- Kao da živiš, i drugi razlog svaki put kad ga vidim želim da mu zavrnem vrat kao piletu.

- Ne preteruj, uostalom, ovde će ti bio na oku.

- I sam u stanu će mi biti na oku, momci će postaviti kamere i moje obezbeđenje će ga čuvati dok se na slegne prašina.

- Biće mu dosadno u stanu.

- Radiće, zaposliću ga u klubu, počeće od nule i tu će mi biti na oku.

- Ti si izgleda neki baš zajeban brat i kad smo kod porodice moji roditelji žele da te dovedem na večeru, moraćeš da ih šarmiraš - uperila sam viljuškom ka njemu.

- Da sredim prvo ove stvari sa Ivanom pa ćemo se onda pozabaviti tvojom porodicom.

- Nema problema ja nigde ne žurim. I šta ćemo danas raditi?

- Voleo bih da provedemo dan u krevetu ali kako mi ne dozvoljavaš ni da ti priđem, moraćeš da smisliš nešto.

- Mogli bismo da provedemo dan napolju.

- Šetnje i udvaranje a?

- Naravno, ja sam ipak romantična duša - poetski sam izgovorila.

- Ti si moja duša.