Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 16

- Nemoj, hoću još malo da spavam - sklanjam Oliverovu ruku sa svog lica.

- Hajde dušo ustaj.

- Spava mi se - negodujem.

- Spavaćeš kući.

- O da mi smo u klubu - rasvestim se u trenutku.

- Kada sam zaspala?

- Pre četiri sata - smeši mi se dok me miluje po obrazu.

- Da li je klub prazan?

- Jeste, hajde idemo kući.

- Sačekaj prvo da se malo upristojim. Nemoj da se smeješ.

- Ti si jedina osoba za koju znam da se uspavala u klubu.

- Potreban mi je samo dobar jastuk. Ili tvoje rame - navukla sam štikle i otišla u kupatilo.

Oliver me drži za ruku dok pospano hodam niz stepenice i pokušavam da prikrijem zevanje rukom. Zaustavili smo se pored šanka gde su nas čekali okupljeni radnici, devojke, šankeri i prepoznala sam jednu striptizetu, tu je bio i Ivan, Stefan i Crna škorpija. Kako li je njeno ime?

Onaj menadžer, zaboravila sam mu ime dodao mu je neke papire da potpiše.

- Zdravo Valentina - pozdravio me.

- Ćao - mahnula sam mu.

- Jesi li lepo odspavala? - smeši mi se.

- Ovaj jesam - odakle on zna da sam spavala? Letimično pređem pogledom preko lica prisutnih i primetim mnogo znatiželjnih i iznenađenih pogleda, mada se trude da ih sakriju. Ko zna o čemu razmišljaju?

- Olivere, šta toliko dugo gledaš? Uspavaću se na nogama - naslanjam glavu na njegovo rame, želim kući.

- Još minut dušo - ljubi me u čelo i dalje gledajući u papir.

To je jako dug minut naročito zbog toga što svi stoje u mestu i maltene gledaju u mene.

- Dobro, reši poslednja dva a Mišova ćemo rešiti sutra, moram da odvedim Valentinu u krevet pre nego što mi se uspava na ramenu.

- Nema problema. Laku noć.

- Laku noć.

- Laku noć - i ja sam poželela. Napokon smo krenuli.

Čim sam osetila sedište ispod svoje zadnjice odmah sam zaspala.

Budim se sama u krevetu. Imam na sebi Oliverovu majicu i gaćice. Gde je on? Sigurno je budan i telefonira u dnevnoj sobi, već imam tu sliku u glavi. Nasmejana odem prvo do kupatila da se sredim a onda se uputim ka dnevnoj sobi.

- Dobro jutro - zatičem u Oliverovoj dnevnoj sobi Ivana i Monu koja mi se upravo javila. Ma koji đavo?

- Šta tražite vi ovde? - pitam uznenađeno.

- Oliver je morao hitno da ode do kluba i zamolio me da uzmem neku dokumentaciju iz radne sobe koja mu je odmah potrebna - objasnio mi je Ivan.

- Kako ste ušli?

- Imam ključ, brat mi ga je dao - objasnio je.

- Dobro, pozvaću ga - ne verujem da je otišao a da mi se prethodno ne javi.

- Zaista je besan, uostalom zapretio mi je da će me prebiti ukoliko te probudim.

- Dobro a šta ti Mona tražiš ovde?

- Pravim društvo Ivanu - nasmešila se.

- Brzo dolazim - Ivan je nestao u pravcu radne sobe.

Izgleda da se mnogo stvari promenilo ovde.