Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 18

Mi smo samo prijatelji, od nesreće. Nakon mog plakanja, zaspala sam. Oliver je spavao pored mene cele noći. Ujutru su me otpustili i Oliver je insistirao da odem u njegov stan, želiu da brine o meni i tako neću morati da kažem nikome šta se dogodilo. Naravno da nisam pristala ali rekao je da je prihvatio naš kraj i da samo želi da se oporavim. Prihvatila sam. Zato sada ležim u njegovom krevetu i gledam neki glupi film. Zapravo samo to radim poslednja tri dana, trebalo bi da se vratim kući. Osećam se mnogo bolje, zašto se onda predomišljam oko odlaska? Možda zbog toga što je savršen džentlmen prema meni? Ili prijatelj? Ma koga ja to zavaravam? Dvoje ljudi koji su zaljubljeni ne mogu biti prijatelji. Zato u trenutku odlučim da se vratim kući.

Oliver je na poslu, iskoristim priliku i odem iz stana. Biće ljut. Rešim da posetim prvo sestru. Vrata su otvorena, čudno.

- Katarina - viknem lutajući kroz stan. Podignem stolicu koja je bila oborena.

- Sestro - uđem u spavaću sobu i nema je, ali vidim svetlo u kupatilu.

- Hej. O Bože. Katarina šta se dogodilo?

Sedi gola u polunapunjenoj kadi sa krvavom usnom i ljubičastim obrazima. Sva je čupava i plače.

- Katarina - kleknem obazrivo pored kade. Sranje još uvek imam bolove.

- Jesi li dobro? Šta se dogodilo? Ko te je povredio? - nežno je mazim po ovlaš nakvašenoj kosi.

- Pričaj sa mnom, molim te. Plašiš me. Molim te seko - ne mogu da zaustavim suze.

- Hteo je da ponovo budemo zajedno. Tajno, isto kao i prošli put. Nisam htela, ne bih te ponovo povredila - okrenula se ka meni. Srce mi se slomilo.

- Ko je dolazio?

- Marko.

- On ti je ovo uradio?

Klimnula je potvrdno glavom.

- Nisam htela, kunem se ali on je bio jači od mene i naterao me je.

Stavila sam ruke na usta i tako sprečila krik da izađe.

- Je li te silovao?

Postiđeno obara glavu. O Bože.

- Katarina - grlim je nespretno preko kade.

- Nije te povredio zar ne? - pita me.

- Mene? Naravno da ne.

- Rekao je da ide kod tebe ali ja sam znala da nisi tu.

- Pre koliko je otišao u moj stan? - odvajam se od nje.

- Malo pre nego što si ti došla. Ja sam se spremala za kupanje kad je ušao i . . .

- Čekaj, sada je u mom stanu? - pitam uplašeno

- Ne znam, samo je rekao da ide kod tebe.

- Sranje - ustanem i brzo zaključam vrata. Treba mi pomoć.

- Oliver - on će mi pomoći. Vadim telefon iz torbu i zovem ga.

- Olivere treba mi pomoć.

- Na putu sam ka stanu, jesi li dobro?

- Nisam u tvom stanu, kod moje sestre sam ona je . . . - otišla sam u kuhinju.

- Šta je ona?

- Marko je bio ovde, prebio je i . . . i silovao - jedva sam prevalila preko usana.

- Odmah dolazim.

- Mislim da je još uvek u zgradi, Katarina kaže da je otišao u moj stan i ja ne znam šta da radim - priznala sam.