Pokušaj da zaboraviš 🔚

Part 19

Katarina i je tumaramo po stanu, spremamo ručak, gledamo televiziju, razgovaramo. U svim tim aktivnostima mene proganjaju njene reči. Šta ako je u pravu? Šta ako sam ja ta koja se ne trudi dovoljno? Šta ako ja njega slamam? Kako bih izbegla osećaj krivice bavila sam se kafićima, dugo sam bila odsutna a i tata je na odmoru, valjalo bi nešto uraditi. Hvala Bogu na dobrim radnicima.

- Olivere - ugledam njegovu krvavu beli majicu i preplašim se. Počnem odmah da ga ispipavam.

- Dobro sam, nije moja krv - uhvati moje ruke.

- Prepao si me - zagrlim ga kao da se upravo vratio iz mrtvih.

- Jesi li me dovoljno pipala?

- Nisam te pipala - ljutnem se.

- Samo sam . . . - šta sam?

- Čija je to krv? - pitam da promenim tok misli.

- Tvoja setra može da se vrati kući.

- Markova je. Nisi ga valjda ubio?

- Nisam, Valentina ne brini znam šta radim.

- Nadam se jer ne želim da te posećujem u zatvoru.

- Nećeš, gde ti je sestra?

- U sobi. Jesi li gladan?

- Kao vuk.

- Hajde Katarina je spremila neki bućkuriš od špageta - nasmejem se i krenem ka kuhinji, poslušno je krenuo za mnom.

Kako su špagete bile odvrate napravila sam nam sendviče.

- Prekosutra je prvi septembar - podseti me.

- O sranje, zaboravila sam - radim.

- Znao sam, totalno si izgubljena - podsmeva mi se.

- Ja nisam . . . - prekine me zvono na vratima.

- Ja ću jedi - naredim mu i krenem da vidim ko je.

Stvarno? Kučka od bivše.

- Valentina? - izgleda da sam je iznenadila.

- Mona.

- Treba mi Oliver - uspravi se.

- Sačekaj ovde - zalupim joj vrata pred nosom. Udahnem duboko i krenem ka kuhinji.

- Traži te Mona? - obavestim ga.

- Šta? Gde je? - namršti se.

- Ispred vrata - otrovno izustim i zagrizem svoj sendvič.

Dam im samo minut pre nego što dođem u dnevnu sobu.

- Rešiću to - čujem kao kaže pre nego što zatvori vrata.

- Šta je bilo? - vidim da je besan.

- Ubiću onog kretena od mog brata, sopstvenim rukama ću da mu zavrnem šiju - besno uzima telefon i zove nekog.

- Mali, moraš da nađeš kretena od mog brata. Trebalo bi da je u Plavoj Laguni, ako ga pronađeš pre mene zovi me - prekinuo je.

- Šta je Plava Laguna?

- Kockarnica, nije mi samo jasno odakle mu novac za kocku - govori dok skida majicu i traži drugi. Ne da je besan.

- Nemoj da ga ubiješ, brat ti je.

- Ne čekaj me - ljubi me u obraz i odlazi.

Svakog dana po neki problem. Pa dokle više?

Nisam ga poslušala, čekala sam ga. Vrtim se po krevetu, pa ustanem, pa opet sve ispočetka. Čak sam odgledala i neki erotski film, što se kasnije ispostavilo kao loša ideja. Listala sam kanale kada je Oliver ušao u sobu.