Vampirski poljubac

Osećaji

I stvarno nisam znala. Volela sam ga, a želela sam da bude ljubomoran. Želela sam to jer sam ja bila ljubomorna na svaku koja mu priđe. Sviđa mi se. Pomutio mi je mozak i to me nervira. Navikla sam da budem ona hladna devojka koja sve odbija. Problem je taj što sam se zaljubila u svoj odraz. On je bio hladan, ne pristupačan. Možda čak i zao. A ja? Moja hladnoća se pretvorila u toplotu. Moje se ledeno srce istopilo. Ne mogu ni da dišem kada je on u blizini. Ne znam šta mi se dešava. Stojimo sada u školskom dvorištu blizu. Previše blizu. On je ljut,besan ali opet brižan. Ne znam kako da mu se suprotstavim. Kako da mu odolim. Obožavam njegov izgled,miris, stav jednostavno SVE. Gleda me prvo popreko a zatim brižno. Bojim se njegovih reči. Želim da pobegnem. Daleko veoma daleko ali mi ne uspeva. Noge se ne pokreću. Drhte. Drhti mi celo telo. Počinjem da se gubim u njegovim očima. Zaboravljam da dišem. Odjednom čujem njegov mek i brižan glas.
Edvard: Devojčice? Hej, devojčice!
Trgnem se i pogledam ga. Oči koje su pre par minuta u učionici sijale od besa sada su pune brige.
Edvard: Je si li dobro devojčice ?
Njegove reči čine moj mozak da prestane da razmišlja, moje srce da prestane da kuca. Saberem se.  Ne želim da se pretvaram da sam hladna kad nisam, ne barem prema njemu. Odgovorim mu. Moj glas je bio na ivici pucanja. Briznula sam u plač, nisam uspela da se suzdržim. Priznaću mu. Moram da mu priznam. Reći ću sve što mi leži na srcu. Ne mogu i ne želim da se suzdržim. Ne plašim se njegove reakcije. Učiniću to... Moram.
Ja: Ed ?
Edvard: Reci devojčice. Pogleda me brižno.
Ja: Želim nešto da ti priznam. Ja...