Decembrija

Zanemarivanje

Svaka subota je za Decembriju bio specijalan dan, koji je očekivala cele nedelje. Od ponedeljka do subote pre podne bilo je vreme za školu kao i za učenje i vežbanje. Sa drugaricama skoro da nije izlazila. Osim druženja u školi nikakvih drugih izlazaka nije bilo, već samo nekih kratkotrajnih i povremenog tekstiranja mobilnim. 

Više puta ju je majka htela nagovarati da ne preteruje sa učenjem. Međutim kad bi ušla u sobu i videla Decembriju kako vežba matematiku sa slušalicama u ušima i pritom peva i kad bi je Decembrija primetila podižući pogled sa velikim osmehom na licu, sve joj je bilo jasno. Toliku pozitivnu energiju nije htela prekidati, a i te kako je dobro znala šta to znači. Bila je i ona u njenim godinama i maštala. Jedino što tada nije vežbala matematiku. 

Ako to Decembriji prija što da je ne pusti da to radi. Kući je donosila i više nego dobre ocene, sa svima je bila ljubazna i vesela. Anđeliju je najviše iznenađivao odnos Decembrije prema Isidori. Bilo je normalno da njih dve uvek ratuju i začikavaju jedna drugu. U poslednje vreme se to značajno promenilo. Decembrija bi prišla sestri pa bi je pitala kako je, ima li kakvih problema, može li joj nekako pomoći i slično, kao da je ona starija sestra a ne obrnuto. 

Ispočetka je to Isidoru opasno nerviralo, pokušavala bi da Decembriju provocira izmišljajući kojekakve nemoguće situacije sa Đorđem. Decembriju to ni malo ne bi pogađalo, prišla bi Isidori, pomazila je po kosi i rekla: - ne brini seko, bićeš i ti jednog dana srećna. - Isidora bi je pogledala sa nevericom, nikad je tako nije hrabrila ni rođena majka.

Sat ili dva pre nego bi krenula prema Đorđevoj kući počelo je njeno spremanje. Okupala bi se, skratila nokte, oprala zube, tražila odgovarajuću odeću. Odeća je trebala biti opuštena ali ipak bar malo izazovna. Svaki put bi kombinovala nešto drugo. Šorts, suknja, ravna ali veoma tanka haljina, majica, košulja, bluza ili neki komodni džemper sa velikim očicama da bi bio što providniji. 

Nije htela Đorđa da izaziva oblačenjem jer je pretpostavljala da bi mu to bilo odbojno, više je htela da joj odeća daje utisak opuštenosti ali istovremeno da izaziva želju da se nagađa šta se nalazi ispod. Dakle, da ne asocira na nuđenje ili da izaziva neku uzbuđujuću maštu, već da šalje poruku da je ono što odeća pokriva prisutno i ako se izabere pravi način - dostupno. 

Zamišljala je kako joj Đorđeva ruka ulazi ispod džempera na leđima i kad se dovoljno zavuče da je počne češkati. Odlučila je da će ga prvom povoljnom prilikom zamoliti da joj o radi. A kad joj dovoljno zavuče ruku da joj pre češkanja otkopča brus, a ako to ne bude mogao, da joj onda podigne džemper i sa dve ruke to uradi. A ona će svoje ruke dići visoko uvis i neće ih spuštati dok joj on to ne kaže. Dok je zamišljala tu sliku osmeh joj je bio od uva do uva. 

Pitala se da li se i koliko navikao na njene bose noge dok bi vežbali. On je već znao šta ona traži pa bi i on svoje noge bolje nameštao da bi ona uspostavila bolji kontakt. Međutim za vreme tog uspostavljanja nije je gledao, pogotovo ne u oči, već bi se ponašao kao da se to dešava nekoj drugoj osobi, a da on s tim nema ništa. 

Bila je sigurna da je takva njegova reakcija bila samo obrambeni mehanizam ali ne i odbojni. Koliko je u tome uživao, teško je bilo proceniti isto kao ni to da li mu je to normalno ili privlačno. Možda je ispočetka trpeo ali to sigurno više nije bio slučaj.

Ukućane je ispočetka iznenađivao Decembrijin način pripreme. Bilo je potpuno nepotrebno reći gde planira da ide i za koga se sprema jer je sve što je radila za Đorđa bio kućni prioritet za sve ukućane. Svi su se tome morali pokoravati. Decembrija nije naređivala, ali je bila toliko uporno ljubazna da joj se nikako nije moglo odupreti. A kad bi krenula od kuće svi su sa velikim olakšanjem odahnuli - napokon je otišla!