Na vrhuncu slave-u prodaji, štampana 📖

"Prolog"

IRINA

Stenli kup 2018 Tampa, Florida

Neverovatan je osećaj ponovo biti deo ovog sveta. Dugo sam razmišljala i prelomila sam. Još sam mogla dosta dati. Iako ne posredno, bila sam deo ekipe.

"Devojke, sve znate. Ovo je nešto vanvremensko, zamislite koliko vas ljudi sada gleda."

"Treneru..."

"Molim vas, možete me zvati samo Irina."

Znala sam kako izgledam u njihovim očima. I sama sam svoje idole tako gledala. Imale su taj pogled. Pogled koji govore da žele da budu na mom mestu. I blizu su. Iako ovo nije isti sport, kada su motivi u pitanju isto je sve.

"Irina, kako je tebi bilo?"

O da. Ja sam ostvarila svoj san. Bar delimično. Uzela sam medalju na Olimpijadi ali ne onu najsjajniju, za nju sam se tek spremala dok mi život nije naložio drugačije. Ipak, bila sam prvakinja sveta, prvakinja Evrope, ma sve medalje su bile u mom vlasništvu.

"Bila sam uzbuđena i uplašena. Za svakog sportistu Olimpijada je vrhunac karijere. Ja sam uzela srebro. Tako sam blizu bila toga da budem najbolja..."

Sklopim oči vraćajući se u to vreme. Tako sam bila mala, mlada i zelena. Definitivno sam imala sve predispozicije da budem najbolja na svetu. Svi su to znali, moji roditelji, ceo tim, a i ceo svet. Irina Belova bila je najbolja gimnastičarka na svetu.

"Možete doći ovamo. Sve je spremno. Devojke će u svakoj pauzi izaći na teren, dok se hokejaši konsultuju."

Uzdahnula sam. Bože, smiri se Irina. Unapred paničiš.

"Joj videćemo ih izbliza."

Znala sam kako im radi mozak, uzbuđene su.

"Lisa! Glava mora ostati čista, fokusiraj se."

"Izvini Irina."

Znala sam kako izgleda biti opčinjen, zaluđen, pa čak i zaljubljen u tim godinama.

"Idemo devojke. Vi ćete biti ovde, ja ću biti odmah iza vas."

Bila sam na Floridi, upravo smo doputovale na ovo gostovanje. Vratila sam se u Ameriku i preuzela novi posao. Jednostavno trebala mi je promena. Navikla sam se već, no ipak me drmala nostalgija. Falila mi je Rusija u ovim trenucima.

"Irina."

Džoj je bila kondicioni trener ekipe i moja najbolja prijateljica. Ona je mene trenirala i niko me ne poznaje bolje. Isto, kad je sa gimnastike prešla na klizačice smatrala je da treba i mene da pozove. Izgleda da nam je obema dobro došlo.

"Ne brini, dobro sam."

"Znaš da ćeš ga videti skoro pa izbliza."

Vežbala sam sa ovim klizačicama, nisam smela da ih izneverim i povučem se. Uostalom, ako sam nekad bila kukavica, sada više nisam. Odrasla sam.

"Ne znam Džoj. Prošlo je mnogo vremena."

Odolevala sam vremenu i želji da znam više o njemu. Ponekad bih se još prisećala zajedničkih trenutaka u samoći. Nikad naglas više nisam izgovorila njegovo ime. Ipak, to ne znači da sam zaboravila. Bilo je to nemoguće. Kako zaboraviti nekog ko je obeležio tvoje dane, tvoje devojaštvo, na koncu tvoj život? Jel potrebno još vremena? Koliko okvirno?!

"Poslednje što znamo je da će izaći na teren."

Naravno da hoće. On je najbolji među najboljima. Najbolji je golman godinama.

Kako sam onda ja bila na vrhuncu slave, tako je Flin Filips bio sada. Njegovo vreme i dalje traje. On odoleva svemu.

"Nije važno, nećemo se sresti. Neću voditi devojke blizu njih. Njihovi hormoni rade kao ludi. Poslednje što mi treba su problemi."

Ovo sam znala iz ličnog iskustva.

"Kako god, samo kažem, budi oprezna."

Usled nervoze nestajalo mi je vazduha. Moram izaći.

"Biću pozadi."

Kad o nekome ne misliš, zaokupiraš se drugim stvarima, ne postoji opasnost po tebe. Godine učenja samokontrole, učenja da je nešto gotovo i ne postoji više, vratile su me na scenu gimnastike. Ipak, neki skriveni deo srca svaki put zatreperi kada se pomene golman kanadske reprezentacije Filips. Spustila sam ruku na srce, kada sam ispred sebe ugledala ogromnu senku.

"Pa... Zdravo Irina."

Apsolutno nemoguće. Podigla sam pogled i suočila se sa Flinovim najboljim prijateljem. Šta dođavola on radi ovde?

"Alister! Otkud ti?"

"Zna li on da si ovde?"

I uvek je bio direktan. Ako sam mislila da prođem neopaženo, sad sigurno neću moći.

Odmahnula sam glavom.

"Molim te, nemoj mu reći."

Ne znam zašto sam to rekla.

Najavljivali su utakmicu, masa se čula, huk, navijanje dok sam gledala u Alistera.

"Alis čoveče, vreme je jebote, ostavi ženske sad!"

I svet je stao kad se on odmakao u stranu.

"Fline"

Jedva sam uspela da izustim kad sam ga ugledala.

"Irina, jebote"

Kažu da ti život prođe ispred očiju onog momenta kada si preblizu smrti. Ja to nisam bila ali svaki tren koji sam provela sa njim sada je bio preblizu. On je bio preblizu.

*********

*Priča je povučena zbog štampanja. Za sve informacije možete mi pisati u inbox. Hvala🍀🍀