Ludi Likovi - Lude Priče

Ivan Antić: Uvek na Biciklu, Uvek sa Cigaretom

Ivan Antić bio je osoba koju niko u selu Prekodolce nije mogao ignorisati. Visok, vitak, s crnom kosom gustom kao četka, i krupnim plavim očima koje su vas mogle prodrmati do same duše. Nosio je belu jaknu s crnim kockama na ramenima i kapuljači, a cigareta mu je uvek visila iz uglova debelih usana. Bio je nešto između šarmantnog ženskaroša i nespretne zabave, dok se biciklom vozio po selu s torbom koja je uvek delovala misteriozno, ali je bila gotovo prazna.

Ivanova kuća bila je tik pored groblja, što je ljudima često izazivalo jezu, ali Ivan je tvrdio da je to "najmirnije mesto u selu". Naravno, to ga nije sprečavalo da iskoristi taj položaj za poneki trik. Kada bi ga ljudi pitali kako je živeti pored groblja, rekao bi: "Divno je, susedi nikad ne prave buku. Jedino što im treba uvek ostaviti otvorena vrata, da ne zalutaju."

Jednog dana, Ivan je odlučio da organizuje biciklističku trku kroz selo. Svi su se okupili ispred njegove kuće, uključujući i decu, koja su želela videti kako će Ivan upravljati biciklom. Svi su znali da je nespretan, ali niko nije mogao da odoli njegovom šarmu i duhovitosti.

Trka je krenula, a Ivan je poveo kolonu biciklista niz ulicu. Kada su stigli do prvog skretanja, Ivan je naglo skrenuo, ali mu je lanac bicikla preskočio, što ga je bacilo ravno u jarak. Dok je ustajao, s cigarom u ustima i blatom po beloj jakni, rekao je: "Eto, to je bio moj improvizovani salto unazad. Uvežbavam za olimpijadu." Svi su se smejali dok su mu pomagali da ustane.

Nakon trke, Ivan je odveo grupu ljudi do groblja, gde je postavio sto za piknik. "Ovde ćemo proslaviti naše pobednike!" rekao je s osmehom. Neko ga je upitao: "Ivane, zašto groblje?" Ivan je odgovorio: "Pa, ako ovde neko padne s bicikla, bar ne moramo daleko da ga nosimo!" Svi su se smejali, iako su se krišom gledali oko sebe, kao da očekuju da će se neko pojaviti iz senke.

Ivanova večna cigareta i torba koju je nosio svuda postale su deo njegovog identiteta. Deca su ga često pitala šta nosi u torbi, a on bi odgovorio: "To je moja torba za prilike. U njoj imam sve što mi treba - rezervne cigarete, biciklistički alat, čak i jedan sendvič za slučaj da ogladnim dok vozim." Naravno, torba je često bila prazna, ali Ivan je tvrdio da je to zato što "pozitivna energija ne teži ništa".

Kada nije vozio bicikl ili pravio šale pored groblja, Ivan je bio poznat po svom flertu s ženama. Nije se bojao prilaziti ženama i zbijati šale. Jednom prilikom, dok je bio u lokalnoj kafani, prišao je Ani, konobarici, i rekao: "Ana, tvoje oči su kao dva biciklistička reflektora - osvetljavaju mi put." Ana se nasmejala i rekla: "Ivane, bolje ti je da voziš oprezno, inače ćeš sleteti s puta." Ivan se samo nasmejao i dodao: "Sestro slatka, ja ne skrećem s puta - put skreće od mene!"

Ivan Antić bio je više od običnog bicikliste. Bio je srce i duša sela Prekodolce, uvek spreman da nasmeje, čak i kada je bio u najčudnijim situacijama. Njegova cigareta, jakna s crnim kockama, i prazna torba činili su ga legendom sela, a njegova sposobnost da preokrene svaku situaciju u šalu bila je razlog zbog kojeg su ga svi voleli. Bez obzira koliko puta bi pao s bicikla ili se našalio na račun groblja, Ivan Antić bio je nesvakidašnji šarmer koji je svakome ulepšavao dan.