Moj najdrazi neprijatelj

1

Život ah taj prokleti život,sta nam sve sprema..svaki dan novi ispit..neko prodje a neko padne u zaborav..
Voli da patimo voli da se nadamo,da nas plaši,da taji od nas.

Život za običnog seljaka nije lak,sve se menja ali on zauvek ostaje samo jedno seljak,rob svojih gospodara.
Podcinjeni sluga..koji je dužan slušati zapovedi i izvršavati ih,bez prava na mišljenje i rec.On je samo prašina pod gospodarevim nogama.

Novi pasa je dosao, ko zna koji po redu..odavno su prestali brojati.. Svaki je bio gori od prethodnog.
Nisu vise znali sta očekivati,strah se podigao istog dana kada je došao u selo kada su čuli da to nije još jedan starac čiji je život pred krajem,koji je došao provesti svoje posljednje dane daleko od Istanbula i  burnog zivota vec mlad covek, u punoj snazi,sin velikog pasa koji je došao sticati iskustvo za buduće dužnosti...
Jedina sigurnost kod njegovih prethodnika bila im je  jer su njihove mlade cerke bile sigurne,pase su vec proživjele,bile site i zabave i žena.Ali je sada njihov nemir je sve vise i vise rastao..malo su znali o novom pasi svega nekoliko stvari da je jako borben,brzo pobesni,vrlo lukav i da mu nista ne promiče,ali i da je vrlo privlačna i zgodan kako su saptale žene na  okupljanjima.
Majke nisu skidale poglede sa svojim cerkama,svaki pokret im se pratio,bojale su se da ne zgrese,unište svoj život...mladost je čudo.. Kada krv prokljuca i stast te ponese posle je kasno...

Za Evu,se nista nije promenilo dolaskom novog pase,i dalje je nastavila odlaziti sa majkom u palatu,koja je vezla za staru  Gul ženu  prethodnog pase,koja je našla mislost u očima novog  pase Mehmeta  i ostala u palatu jer nije imala kud.
Majka vise nije dozvoljavala Mari  i Milici da ide u palatu sedele su kuci i obavljale poslove,išla u polje..
Govorila je da treba da se uče poslu,vrlo brzo ce udati..ali pravi razlog je bio strah,odlično je znala da su njene cerke uvek u oblicima..ne stoje čvrsto na nogama..da su se sredjivale,pokusavale istaknuti,bojala se da ne upadnu u oko pasi...onda ne bi bilo povratka,ko bi hteo takvu devojku za ženu.

-Eva neka ide sa tobom,ne treba strepeti zbog nje..pasa je ne bi ni pogledao previše je mlada,da ne nosi haljinu neko bi pomislio da je decak.

Govorili su stariji u porodici savetvali majku,Eva se uvek ljutila na njih zbog takvih reci,nije ona kriva sto je takva,nije birala kako ce da izgleda.
Koliko puta samo je preplakala zbog ismevanja sestara,drugih dvojcica.
Zavidela  im je,sam pogled na svoje sestre koje su imale oblije ju je dovodio do ludila,plakala bi satima,pitala se zašto je takva,satima bi sedela na obali i gledala svoj odaz u mutnoj vodi,mrzela je sama sebe..I ovog jutra se spremala ići u palatu..najviše bi volela kada bi se mogla sakriti negdje od drugih ljudi,sedeti i maštati..Mara  je uspela nagovoriti majku da krene sa njima u palatu,Zorka je popustila nije imala snage slušati molbe i plakanje,uvek su takve kada nema Alekse.
Sedela je na stepenistu kuće i završava vez..posmatrajuci svoje tri kćeri koje su prele ves u dvorištu...
Kako su rasle sve su nepodnošljivije bile, ali bile su njene,njena krv..da joj se popnu na glavu ne bi nista rekla,ali Aleksa je bio drugaciji bio je strog,njemu nisu mogle protuvreciti.
Mara i Milica ah te devojke,njihova ljepota je bila posebna,ona im je davala snagu,sto ju je naviše plašilo.
Tu je bila i Eva,njeno ružno pace kako je volela da joj tepa.
Njeno mezimce..zenica oka...

-uspela sam nagovoriti majku

Mara se zadovoljno osmehivala dok je sapucala Milici

-mene neće da pusti

Namsrtila se i pogledala u Evu

-sta se ti toliko radujes odlazku u palatu,kao da ce te pasa i primetiti

Obe su se počele smejati Evi koja je spustila tužno pogled

-pogledaj je samo..

Obirisala je ruke od haljinu i otrčala odatle placuci..mrezela ih je..sestre su joj ali ih je mrzela..zašto se stalno tako sale sa njom..