Davno izgubljen život

Bal

   Vrata velike sale se raskriliše. Stara gospođa, ušavši u prostoriju u kojoj se nalazio mali milion ljudi, koji su ličili jedni na druge, koliko po odevanju, toliko i po samom bezličnom karakteru, srušila je cvet, koji je bio prikačen za vrata. Ruža je naglo pala s tupim prizvukom, ali niko nije obraćao pažnju na cvet, već su svi pogledi bili uprti u staru gospođu.

   Stara gospođa je na sebi imala dugu haljinu boje vina, koja je bila prekrivena svetlucavim perlicama. Cipele su joj bile u crnom tonu, sa po jednom mašnicom na sredini, na svakoj od njih. Tašna joj je bila usklađena sa cipelama. Kosa joj je bila uvezana u punđu, poput samih balerina, ali se mogla videti i po koja seda dlaka kako leprša pod svetlima sale. Na licu su joj se poznavale bore, ali dalo se primetiti da koristi raznolike kremice, počevši od samih hidrirajućih, pa sve do onih prilagođenih za negu bora. Iznenada, podiže ruke, koje su krasile divan par belih rukavica sa čipkom oko zgloba. Imala sam osećaj da će nešto izustiti...

   - ,,Dobrodošli! Dobrodošli, dame i gospodo na moj bal!" - reče ona. - ,,Tema ovogodišnje zabave je ljubav! Ah, sigurna sam da ste svi uzbuđeni isto onoliko koliko sam i ja! Ali ipak, vidim da ste se svi obukli prikladno ovoj temi..." Njen pogled se zaustavi na mladoj devojci, koja je bila obučena sva u plavo. Ali devojka nije obraćala pažnju na reči stare gospođe, štaviše, nije je ni slušala.

   Stara gospođa, gospođa Milena, u mladosti je veoma patila, ili tačnije, imala je ljubavni slom. Od tada, svaku devojku koju vidi nasmejanu, zaljubljenu i punu života, a da joj je pritom ta ista ljubav uzvraćena, na kojekakve i svakojake načine pokušava da ponizi. Nekada je sarkastična, nekada veoma neprijatna, a nekada jednostavno otvori svoje srce i bez problema ga pruža na dlanu, ali to je velika retkost. Mariju, devojka koja je bila obučena u plavo, nikada nije volela. Smatrala je da je ta devojka nezrelo i krajnje razmaženo derište, koje nema blage veze o životu, ali grešila je i to poprilično...

   - ,,Iskreno se nadam da ćete svi uživati na mojoj zabavi, koja je, prvenstveno, namenjena vama." Naglo je prekinula tok mojih misli, zbog čega sam joj bila veoma zahvalna, jer bih se, u suprotnom, prepustila istim. - ,,Takođe, - nastavila je - želela bih da se zahvalim Stevanu, koji je komponovao aranžman isključivo namenjen za moj bal!" Završivši svoj govor, nabacila je veliki osmeh, koji se protezao od uva do uva. Svi u sali zapljeskaše, svi, sem mene. Nikada nisam volela tu ženu, ali bila sam svesna da je ona, iz dana u dan, čekala svoju davno izgubljenu ljubav, ne gubeći ni tračak nade i nadajući se, čitavim svojim bićem, da će se vratiti...možda...jednog dana... Hah, koga to zavarava... Ali, i pored toga, to nije razlog zašto bi se prema svim mladim devojkama, koje su bile srećno zaljubljene i koje su uživale u čarima koje im život pruža, i kojima je u isti mah ljubav bila uzvraćena, ponašala veoma drsko i okrutno.

   - ,,Dakle, dragi moji, neka bal zvanično počne!"