Oberon i Žozef stigoše ispred kuće doktora Pjera, koja beše tako lepe i elegantne spoljašnosti da je mogla da se po lepoti meri sa kućom kakvog grofa. Oberon se ukočio, bilo mu je čudno da neko niskog roda živi u tako lepoj kući. Istina, primećivalo se da je nagriza zub vremena.
Poče da ga proganja čudna misao, da nije pogrešio adresu i došao ispred kuće nekakvog propalog plemića koji je zbog teške situacije u zemlji prestao da je neguje kao simbol svog preimućstva.
- Dobri gospodine, da nije ova kuća vlasništvo doktora Pjera Morela ? - Pitao je prvog komšiju koji je upravo izlazio iz svog dvorišta.
- Jeste, jeste... A, da niste vi naš mar...
Oberon ga ne sasluša do kraja već hitrim korakom udje u dvorište doktora Pjera i uvuče sina.
Brzim korakom prošli su kroz dvorište i ne primetivši da ono naizgled obično dvorište, obojeno zelenilom, odiše nekom toplinom i mirom... Avaj, ljudi iz visoke klase nikad nisu cenili prirodu onoliko koliko je ona zaslužila.
Unutrašnjost kuće bila je sušta suprotnost njenoj spoljašnjosti. Sve je bilo prljavo, prašnjavo a nameštaj neuredno poredjan kao da se neko juče doselio u nju. Oberonovom oku taj prizor nije nimalo prijao i najradije bi izašao napolje i nikada se ne bi vratio jer je sve suprotno od onoga na šta je navikao, na čist i oku prijatan dom.
YOU ARE READING
Poslednji dani
Historical FictionMi uvek polazimo od toga da nas neka grdna nevolja neće zadesiti, zaboravljajući činjenicu da nam zivot uvek da ono sto najmanje volimo terajući nas da se borimo i istrajemo na našem putu. Većina to ne moze da shvati pa I ne pokušava da nadje rešen...
