p o e z i j a // U n i v e r z u m

I - nešto starije

Prospi mi svoju krv u usne,

Prospi mi sebe celu.

Noćima sanjam tu hladnu kožu,

Te gladne oči, još zemaljske.

Ličiš mi na srnu koja beži od gravitacije,

Bespomoćno maštam da si vrela.

Pronađi me u zemlji na koju prvu pomisliš,

Ispiši moje ime na tlu.

Istom brzinom dozvaćeš me sebi,

A ja ću crtati jednu ženu,

Što rodila je i tebe i mene,

I celu planetu.
~
@poison.of.cherries