Loš čovek

Uvod

PAVLE

Bude me zraci sunca koji se probijaju kroz zavesu tamne boje, uspravim se i shvatim da se nalazim u nepoznatoj sobi. Hvatam se za glavu jer osećam veliki bol u istoj. Ustajem sa kreveta i po podu vidim flaše alkohola i svoje stvari. Pokušavam da se setim šta se dogodilo prošlu noć i zašto sam go. Uzimam svoje stvari i krenem se oblačiti, shvatim zašto sam bio go jer vidim ženeske stvari razbacane sa druge strane kreveta. Tražim košulju i kako je nigde neuspem naći, pogled mi zastane ka onome što se nalazi napolju. Čim pogledam kroz prozor, prepoznam ovo mesto. Ovaj bar redovno posećujem, znam da ima i par soba na spratu, ali do sada nisam bio u njima. ne znam kako se sve ovo dogodilo, da sam želeo biti sa nekom devojkom sigurno ne bih bio ovde. Iz kupatila izlazi neka devojčica, nije imala više od sedamnaest godina, za mene je devojčica. Bila je u mojoj košulji koja joj stoji kao neka haljinica. prilazi mi i lepi se za mene, odmačinjem se od nje i kada je pogledam u lice, prepoznam je. Ona radi u ovom baru.

- ,,Šta radiš ti ovde?" upitam već iznerviran, sigurno nisam bio sa njom. Kako se krenem prisećati svega, shvatim kako sam došao ovde.

- ,,Između nas je bilo nečega." Krenem se smejati sarkastično, sinoć sam kao i po običaju svratio ovde. Ona me je dovela u ovu sobu, iako ne znam zašto je to uradila. Nisam popio ne znam ni ja koliko, ali ne vidim razlog zašto bi me dovela ovde i još se pravila da je imala nešto sa mnom. Čim sam stigao ovde zaspao sam. Ni u ludilu ne bih bio sa detetom od sedamnaest godina, ni da sam drogiran. Sinoć sam bio očajan, ali ne baš toliko da spavam sa detetom.

- ,,Koji je tvoj cilj?" čekao sam da m odgovori, međutim samo je gledala u pod i ćutala pa sam nastavio ,,Vidi ne znam koji je tvoj problem, ali  znam da se ništa nije dogodilo među nama."

- ,,Bilo je!" ubeđuje me i dalje i već polako počinjem da gubim strpljenje.

- ,,Koliko ti je godina? Sedamnaest? Šesnaest?" upitam ironično te dodam ,,Bravo, počela si na vreme." kažem te se zakikoćem. Prostreljala me pogledom i krenula da skida moju kosšulju te mi je bacila u facu. Ostala je u vešu preda mnom. Podigao sam košulju sa zemlje, te je obukao. 

- ,,Sada me se kao ne sećaš.." čim zakopčam košulju, krenem uzimati svoje stvari te ih kupiti. Videvši da me ništa ne zaustavlja i dalje bukvalno ne čujem, povikala je ,, Reći ću te tvom ocu." Momentalno se okrenem ka njoj, glupača sva je ponosna misli da me je pobedila.  ,,Šta ti umišljaš, devojčice?"

- ,,Znam da si najgori od svih petorice." Sva je ponosna, šta umišlja ovo dete. Uzmem telefon i novčanik sa noćnog stočića te ih stavim u džep.

- ,,Jer moj zivot je totalno sjeban da bih bio najbolji tatin sin. Sada možeš odjebati od mene." kažem ironično sa osmehom. Krenem otvarati vrata, ali ona se prisloni na njih.

- ,,Spavali smo."

- ,, Nismo. Ja ne znam što si se ti zalepila za mene dođavola? Idi vrebaj Ognjena ako nas Aleksice toliko volis, idi vrebaj njega ili moju bracu sjaši sa mene." kažem drsko te dodam više za sebe ,, Šta je ovo Bože.."

- ,,Ona trojica su oženjeni." odgovori rasejano. Šteta za tebe..

- ,,E boli me glava da bih se bakćao sa tobom, sponzorušom. Jel si završila školu? Ili si odmah počela da vrebaš momke sa dobrim autima?" Oči su jj se nakupile suzama, ali ja i dalje nisam mario. Svako dobije ono što traži.

- ,,Kako si odvratan."

- ,,Ti mene ovde zajebavaš, ne daš mi da idem, ubeđuješ me da sam bio sa tobom i na kraju ja loš." odgovorim šizično.

- ,,Vidićeš, baš me zanima šta će tvoj otac reći ako čuje da si spavao sa maloletnicom i napravio joj dete." Krenem se smejati, koji je njen problem? Na mene su svakakvi ludaci naletavali, ali ovo je baš previše.

- ,,Devojcice sta ti umišljaš da si? Koji je tvoj problem? Šta si se zalepila za mene, ni ne poznaješ me." Ona obriše suze te me ozbiljno pogleda.

- ,,Pavle Aleksić, najgori od petorice brace Aleksić." započne rečenicu gledajućoi me u oči. U njima vidim mržnju, šta bih ja njoj mogao da učinim pa sve ovo radi ,,Najambiciozniji.. Najintenigentniji, najpametniji ali najveći nečovek od sve petorice." naglasi da sma nečovek. Navikao sam na ovo. Uostalom šta mene briga šta će ona ili bilo ko reći.

- ,,Sviđa mi se moja biografija definitivno." napravim kratku pauzu te nastavim ,,Samo tu fali da nisam zenskaroš. Ja tebe razumem, mislila si da sam ja sada tu nesto poput Ognjena i slično. Nisam. Pomešala si me sa njim." Pomerim je sa vrata ,,Sada sjaši sa mene jer imam posla."

- ,,Svi vi Aleksići ste zlo obično." Kaže patetično u suzama.

- ,,Ja sam gore od toga, trebala si to znati pre nego što si odlučila da pokušaš igrati igru sa mnom." otvorim vrata i izađem.