SLATKA OBMANA

1. POGLAVLJE

NATALIJA

Sunce me je probudilo. Poželela sam da ga smaknem s neba kada su mi oštri zraci napali vidik a užasna glavobolja me podsetila koliko loše podnosim crno jebeno vino. Mrštim se dok pokušavam sakriti glavu od sunčevih zraka koji se uporno probijaju kroz otvoren prozor koji... Otvoren prozor?!

Uspravim se u sedeći položaj i bacim pogled naspram sebe gde je prozor širom orvoren i gde nema zavese. Mogla bih se zakleti da sam sinoć imala one svoje žute omiljene zavese i da su se njihale na povetarcu kada mi je Milica držala glavu, a ja povraćala u lavor.

„Sranje.“

Zastenjem na snažan bol u svojoj lobanji. Agh! Jebem ti vino! Uvek se zakunem da ga neću više piti i uvek se zajebem pa se olešim ko stoka. Zgrabim sa haosne komode oblogu koja je tu nekim slučajem bila, valjda zato što svi u ovoj kući znaju ko loše podnosi alkohol. Stavim je na čelo i ležem nazad na jastuk.

Vrata se s treskom otvaraju a teški koraci poput tri diva krenu odjekivati mojim mozgom uz grubo škripanje metala po zidu.

„Ne tu Ivane. Malo na desno.“

Čujem svoju majku, a zatim i ponovo to škripanje od kog se nakostrešim ko mačka.

„E super je tako. Daj mi to.“

Maltene vrisnem kada snažan zvuk bušilice krene da burgija po mojoj lobanji.

„Ma da l' ste vi normalni? Može li čovek spavati u ovoj kući ili mi je i to zabranjeno?!“

Bunim se i mrmljam dok gledam u svoju majku koja stoji na merdevinama a otac joj pridržava iste.

„Vreme za spavanje je odavno prošlo, ali ti ne jebeš živu silu i da ti je meteor pao na glavu ne bi se probudila!“

Kako iz tako male žene izleti tolika glaščina? Uvek sam se to pitala.
Njena mala figura se nadvila nad mojim ocem i sada konačno deluje kao vođa u njihovoj vezi...kao da to nije bila ceo život.
Nastavlja da burgija tu glupu karnišnu.

„Mama sinoć sam popila, a znaš i sama kakva sam kad pijem.“

„Znam sine, ali ne znam kako nisi čula kad je karnišna tresnula o pod jer je gluva Desanka od preko puta došla da vidi šta je to puklo.“

„Vala, Nata je sva na dedu. Kad zahrče, ne čuje ni Boga a kamoli tu beznačajnu karnišnu.“

Otac dobacuje nameštajući kažiprstom svoje okrugle naočare.
Zar sam hrkala? Uozbiljim se i kad majka nastavi da burgija i lupa čekićem, sklonim sa čela oblogu i nateram se da ustanem dok nisu mene izbušili s tom bušilicom.

Brzinski sam se umila i obavila osnovno u wc-u. Iz dnevne sobe je dopirala glasna muzika jedna od popularnih iz današnjice i već mi je bilo jasno ko drži daljinski. Ta mala kokoška!
Naravno da sam nju i zatekla na fotelji kad sam ušla u dnevnu sobu. Ispružila se preko nje, na jednom naslonu fotelje je bila njena glava a na drugom noge kojima je mahala i buljila u telefon.
Daljinski je bio na stočiću. Zgrabila sam ga i stišala užasnu pesmu koja mi je probadala bubne opne.

„Ugh, jadna moja glava.“

Uzdahnem, sedajući na kauč preko pita tv-a. Moja porodica je u nekoj ruci malo otkačena, ali nije da ja nisam. I ja sam tu sa njima, nekad stvarno previše popijem pa napravim budalu od sebe pred svima njima. Tata voli da kaže uvek kako sam ja te na deda Stanoja te na baka Darinku, ah da ne zaboravimo njegovu prabaku Ružicu koja je volela da pije čisto vino kao i ja.
Ne znam zašto, ali kad osetim tu zanosnu slatkastu aromu, zaboravim da stanem. Vino je nešto što obožavam. I po čemu me svi znaju.