7:15 || hrvatski prijevod

2.6 - Drugi dio

Podigla sam ruke do njegovog vrata i povukla vrhove njegove kose, omotavši ruke oko njega, tako da privlačeći još bliže sebi. On je jednu ruku zadržao na mom obrazu, dok je druga putovala po meni, napokon se zaustavivši ispod moje majic. Osjetila sam kako mu je jezik skliznuo po mojoj donjoj usnici. Tiho je prostenjao, dok sam ja nastavljala igrati se s njegovom kosom, a on mi je odmaknuo ruku od lica i pridružio je onoj ispod majice.

„Zašto je tu – oh!“

Ashton i ja smo se odvojili jedno od drugoga čim smo čuli glas mog oca, oboje smo se u sebi molili da nije vidio što se događalo. Nisam htjela da moj tata izbaci Ashtona iz kuće – opet.

„Tata!“ Povikala sam, gurnuvši Ashtona dalje od mene. „Mislila sam da si na poslovnom putu!“

Tata je gledao malo mene, malo Ashtona, strogog izraza lica, koji je uskoro smekšao. „Dani, siđi sa stola prije nego što ti dođe mama.“

Ashton mi je pružio ruku i pomogao mi da skočim na pod gdje sam se zaustavila, uhvativši ga za rame. Moj tata se sagnuo i s poda podignuo bananu. Bacio ju je Ashtonu, koji ju je lako uhvatio.

„Nisam mislila da ćete biti kući.“ Nastavila sam, osjećajući kako se crvenim.

„Promjena plana, odlazimo večeras i ostajemo tamo još nekoliko dana.“  Rekao je tata, tiho klimajući glavom. Okrenuo se, čuvši korake, koji su očito pripadali mojoj mami.

„Charles, s kim.. oh, Danielle, već si kući.“ Uzdahnula je mama, ulazeći u kuhinju. Pogledala je u Ashtona, a onda spustila pogled k banani u njegovim rukama. „Zašto držiš bananu?“

„Zdrava užina, ma'am.“ Nasmješio joj se i počeo guliti bananu, crven u licu koliko i ja.

„Nekoliko dodatnih dana?“ Upitala sam tatu, još uvijek razmišljajući o onome što je rekao ranije. „Koliko dodatnih dana?“

„Oh, tri, možda četiri. Ili čak pet.“ Uzdahnula je mama, krenuvši prema kuhinjskom ormariću. Izvadila je bijelu omotnicu i pružila mi ju. „Evo ti novac u slučaju da nešto trebaš.“

„Nećete biti kući za Božić?“ Upitala sam, osjetivši knedlu u grlu. Da, ranije sam rekla da me neće biti briga da ih nema za Božić, ali očekivala sam da se to ipak neće dogoditi. Sada je bilo drugačije, sada ću zapravo biti sama.

„Vjerojatno ne, oprosti.“ Rekao je tata, bacivši pogled na Ashtona.

„Dodali smo ti Božićni poklon na karticu, tako da ćeš ga uskoro moći početi koristiti.“ Mama je slegnula ramenima, kao da ju uopće nije bilo briga hoćemo li za Božić biti zajedno. Iako se nismo baš najbolje slagali, ipak će biti čudno slaviti Božić bez njih i nisam bila sigurna želim li to.

„Oh, u redu.“ Polako sam kimnula, uzimajući Ashtona za ruku. „Sretan put i sve to, vidimo se.“

Povukla sam Ashtona za sobom dok sam izlazila iz kuhinje i penjala se u svoju sobu, želeći se udaljiti od roditelja što više moguće.

„Jesi li uzrujana?“ Upitao je Ashton, sjedajući na moj krevet.

„Malo.“ Rekla sam, još uvijek prolazeći pokraj njega. Nisam željela misliti na to, ali nisam mogla. Znam da moja obitelj nikada ne radi nešto posebno za Božić, ali sada je bilo kao da taj dan uopće ne postoji. Nikada nisam očekivala da ću provesti praznik potpuno sama.

„Žao mi je, Murph. Žao mi je što uvijek imaš usran Božićć.“ Rekao je, provlačeći prste kroz svoju kosu.

„Nisi ti kriv.“ Uzdahnula sam, sjevši pokraj njega. Njegove ruke bile su spremne da me povuku u zgarljaj pa sam mu sjela u krilo, a on je naslonio glavu na moje rame kao što bi svaki put učinio kada smo bili u ovakvom položaju.