Izmedju dve ljubavi

24. deo

L: Dobro ako baš moraš.
Spremila sam se i izašli smo iz hotela. U autu svo vreme je izmedju Luke i mene vladala tišina samo se muzika čula. Stao je ispred moje zgrade, kada sam krenula da izadjem vrata su bila zaključana.
Ja: Luka!? Moram da idem!
L: Ići ćeš ne brini, samo obećaj mi jednu stvar...
Ja: Koju to?
L:... da ćemo se ponovo videti.
Stavio je svoju ruku preko moje. Približila sam mu se, svoje ruke sam stavila na njegov obraz i spojila na usne u kratak poljubac.
Ja: Naravno da ćemo se videti. Ali sada moram da idem. Cao.
L: Cao.
Rekao je to nekako tužno. Stvarno mi je žao što se odvajam od njega i isto tako mi je žao što sam prevarila dečka sa njegovom bratom. Ovo postaje sve gore. Sutra je petak, pa sam razmišljala da pozovem Anu da idemo u klub. Izmem telefon i nadjem Anin broj.
Ja: Gde si drugarice?
A: Oo vidim nešto smo raspoloženi danas!
Ja: Daaa jako, moraš da dodješ da ti pričam svašta.
A: Ma ti sam za pet minuta.
Ja: Važi, čekam te.
Prekinem poziv te odem u kuhinju da nam skuvam kafu jer je kafa ne izostavni deo našeg razgovora.