NAŠA MALA TAJNA

ᴘʀᴠᴏ ᴘᴏɢʟᴀᴠʟᴊᴇ.

ᴅᴏʀᴜᴄ̌ᴀᴋ.

 

EDITOVANO.

[𝐃𝐯𝐚 𝐦𝐞𝐬𝐞𝐜𝐚 𝐧𝐚𝐤𝐨𝐧 𝐤𝐨𝐛𝐧𝐨𝐠 𝐝𝐨𝐠𝐚đ𝐚𝐣𝐚]
     𝐂̌𝐢𝐤𝐚𝐠𝐨, 𝐀𝐦𝐞𝐫𝐢𝐤𝐚
        𝟏𝟖.𝟎𝟖.𝟐𝟎𝟐𝟎.
      𝐒𝐮𝐛𝐨𝐭𝐚, 𝟎𝟗:𝟎𝟎𝐡

Zraci sunca ušunjali su se kroz rupice belih roletna i probili se kroz debeli materijal od kog su bile napravljene dugačke svetlo sive zavese, osvetlivši svaki deo tamne devojačke sobe. Nisu se zaustavili,imali su drugi planove. Nastavili su svoj pohod ka ogromnom krevetu, na sredini sobe, grejući i golicajući uspavano lice, vlasnice sobe,njihov cilj.

Začkiljila je krupnim zlatnim očima na svetlost, psovajući u sebi sve redom, jer je ponovo zaboravila da okrene roletne i time zatvori rupice na njima i spreči sunčeve zrake da osvetle njenu sobu. Okrenula je glavu na drugu stranu jastuka,tamo gde je još uvek bila tama i  jednim potezom ruke prebacila je preko glave ćebe,sa nadom da nastavi da sanja slatke snove.

Vrpoljila se nekoliko minuta po krevetu,držeći još uvek oči zatvorene, tvrdoglavo odbijajući da ih otvori. Suprotno od onoga što su njene oči želele, da ugledaju svetlost dana i započnu novi dan.

Isfrustrirano je sa sebe bacila toplo i mekano ćebe. Uspravila se. Noge je ispružila ispred sebe,ruke je prekrstila preko grudi i leđima se naslonila na okvir kreveta, predhodno podignuvši jasuk uspravno. Protrljala je, nimalo nežno, oči vrhovima jagodica pratijuju kako bi se navikle na svetlost. Pospana, mrzovoljna i čupave kose lutala je pogledom  po sobi,zaboravljajući na tren da je sada ovo njena nova soba.

Pre samo dva meseca, jutro, nakon kobne, noći, za nju je predstavljala novu prekrtnicu života, iz koje je jedva izvukla živu glavu, život joj se ponovo srušio. Nebo se obrušilo na njena krha leđa. Opet joj život dao lekciju života i šamar gorke brutalnosti.

U policiskoj stanici, došao je stariji muškarac u pratnji sa svojim advokatom, predstavljajući se kao njen biološki otac,bez uvodne reči i spucao joj u lice istinu,što je nju zbog samog načina iznenadilo, u isto vreme uplašilo, aktivraolo prekidač i ona je gorko zaplakala, kategorično odbijajući očiglednu istinu. Beli običan papir, kojeg je taj čovek grčevito držao u rukama išaran slovima i brojkama, uverio je mladu devojku da može biti veoma moćan, kada se pravilno koristi. Adekvatni dokaz da je ceo njen život bio još jedana ogromna LAŽ.  Drugi put u životu da joj je jedno parče običnog papira uništio život. Naivno verujući u reči svoje majke, po drugi put!