The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

As the Sun loves the Moon

Na trenutak sam ga pogledao,procenjujući da li je ozbiljan

"Ne brini,neće boleti" nasmejao se kroz zube

"Malakaj,dosta" Katarina je smireno izgovorila bez bilo kakvog izraza na licu

"Katarina,jedino što želim je-"

"Jedino što ja trenutno želim je mir i samoća. Ne trebate mi ni jedan ni drugi" blago je zastala pogledavši nas ravno obojicu "dosadni ste" a potom otišla ostavljajući nas iza sebe

"Šta je ovo trebalo da znači?" upitao je zbunjeno i razočarano u isto vreme

"Da nas je otkačila"

"Za sve si ti kriv,najbolje je da se nikad nisi pojavio u našim životima"

"Sam si kriv za svoje postupke i odluke,to ne možeš prebaciti na mene" ostavio sam ga iza sebe i pustio se u šetnju

Osećao sam potrebu da reagujem na Izabeline reči ali znao sam da nemam prava da reagujem. Ona i ja smo u nedefinisanom odnosu,nismo ništa. Imali smo odnos nalik paru,ali ni to nije odlučeno. Stalno je nervozna,nesigurna i u žurbi za kojom nema potrebe. Iz nekog meni čudnog razloga se ponaša odgovorno za sve,čak i za ono sa čim nema nikakve veze. Pritom,ovaj Kaj,ne mogu izgovoriti njegovo ime a da ne osetim potrebu da prevrnem očima. Pustiću je da odluči,ma koliko god bilo potrebno.

Džon flashback

Da li će doći danas? Pitanje mi se ponavljalo celo jutro i podne..
Ni od kuda se pojavila Katja,užurbano poskakujući smotano ka meni

"Katja" pojurio sam kako bih je sustigao

"Dobar dan" blago se osmehnula i postiđeno sklonila pramen kose koji joj se nalazio na licu

"Oprosti što ću te ovo odmah pitati ali,hoće li Izabela izaći danas?"

"Zbog toga sam došla" lice joj se uozbiljilo i glas zaoštrio "Žao mi je,ali neće uspeti" tužno je spustila pogled te krenula nazad

"Hvala Katja" povikao sam ostajući iza nje

...

Prošla su dva dana i od Izabele ni traga,Katja je često dolazila ali je izbegavala teme o njoj,plašila se da neko ne posumnja,da slučajno neko ne čuje za Izabelu i mene.

Možda su je udali ali mi Katja ne želi reći,možda sam joj dosadio i pronašla je nešto interesantnije. Ipak,možda ja preterujem.

"Da li je zaista voliš?" Katjin glas me je izvukao iz misli

"Da." odlučno sam odgovorio "svim svojim srcem i bićem"

"Kako znaš?" zbunjeno je upitala skupivši obrve

"Jednostavno,osećam"

"Aham" blago je pognula glavom "razumem" nežni i blagi osmeh se pojavio na njenom licu,i ako je moram priznati delovao neiskreno "srećno"

"Hvala" izustio sam te mi je šakom slabašno mahnula i počela da odlazi

....

Izabela POV

Pogledaj je,nema ni malo sramote niti stida da mu se prišunjava. Besno sam koračala po sobi,bilo kakva ideja bi bila dobra samo da mu se približim,pa makar na kratko. Pored sve te brige,pojavila se Katja koja mi isuviše deluje zainteresovano za njega. To sam odlučila da iskoristim u sopstvenu korist.