DIJAMANTI💎

2 part

Irena*

Oko mene glasna muzika. Refleksna svetla. Telo mi je vrelo. U ruci mi je flasa nekog skupocenog pica.
Na glavi mi je perika koja previse srbi.
Sminka mi je ne do bog nikom.
Ali sve da ne licim na sebe.

Klub pun prelepih rusa. Moja haljina prosto otkriva sve. Ja sam osoba koja voli da se zabavlja ali da niko to ne zna od mojih bitnih ljudi.

-mislim da je dosta irena.

Moja priljateljica ljila prosto ne zna za zabavu.

Okrenem se ka njoj.

-a sta kazes da se opustis.

Pruzim joj moju flasu. Gleda me sumljicavo ali je uzme i naguta se dosta.

I za samo deset minuta ljila je plesala samom. Volim da budem otvorena a jos vise da muski mozak popijem na slamcicu.

Ono sto me vrati iz ovog transa jeste poruka od mog muza koju nisam procitala.
Da mozda se zabavljam po klubovima ali on.
On je nesto sto previse postujem.

Negde oko 6 ujutru napustimo klub. Ostavim ljilju pred njen stan. Pa me tsksi odveze do moje zdrgsde.

Ulazim u stan. Bacam stikle koje sam drzala u rukama od lifta.
Krecem se po dnevnoj sobi. Za oko mi zapadne kalendar. Sutra.

"Sutra je nas dan"

Posaljem mu poruku pa odem po tus. Izribam taj miris alkohola sa sebe.

Mokra se dovucem do kreveta. Treba mi san.

Pijem kafu uz pogled na popodnevi dan u sibiru. Rusija je mesto gde sam postala ja.

Moj posao je obrada dijamanata i skupocenog nakita.
Jedna sam od najboljih koje umeju da izgrade dijamante poput mene.
Sa ovim poslom ja sam omogucila sebi i svojoj porodici i vise nego bogat zivot.

Moj zivot pre ovog je bio sranje. Siromasan i gorak.
Uspela sam da izadjem na pravi put.
Zrtvovala sam 2 godine braka. Ali se isplstilo.

Vreme prolazi a ja treba da krenem. Napravim par senvica. Obucem prvo mekano sto nadjem. Obujem patike. Potrcim dole do marketa gde se nakupijem slatkisa. Ja bez njih ne mogu da disem.

Kada sam spakovala celu kutijicu dijamanata. I raznog nakita u kofer. Spakujem i moju odecu.

Odlucim se za tigrastu krstku otvorenu haljinu. Karamela stikle sa cirkonima.
Moju crvenu kosu pustim da ravno pada po mojim otvorenim ledima.

Ja sam osoba koja previse voli zlato. Volim da sijam. Zato stavim zlstni sat. Tanju ogrlicu i mindjuse takodje od zlsta.

Moja zlatna burma vredi previse da bih o ceni pricala. Zato je nikada i ne skidam.

Uzmem moju torbu. Kofer pa izadjem iz stana. Zakljucam.

Stanem u lift. Idem.
Vracam se tamo gde srce kuca zadovoljno. Idem tamo gde znam da sam uvek dobro dosla.

"kreno sam"

Nasmesim se obavestenju na moj zakljucni ekran.
Koliko god nekad bila van sebe. Znao je to da umiri. Koliko god bila ljuta.
Znao je da se nosi time.
Ne ovo nije nesto sto ce sutra propasti kao potopljeni grad antlantida.
Ovo je nesto sto ce uspeti nesto sto ce trajati dok god imam snage za to.

Pozdravim taksistu pa zakoracim na aerdrom.

Sednem do prozora neke starije bake.

"Moj avijon je krenuo"

Posaljem.
Negudo zatim mi stigne.

"I moj"

Nasmesim se pa se udobno namestim u sedistu.
Imala sam srece sto sam bas na njega naletela. Sto mi je ponudio brak i ako me je jedva poznavao.

Sto me razume. Ceni. Postuje.
Koliko god zvucalo suludo ja njega volim. Znala sam to kada mi uputim pogled pun nade.
Volela sam gada od mog bivseg. Ali ne toliko da se ne udam za strasnog vikora nilssa.
Osecam se ponosno dok nosim njegovo prezime.

Znala sam da je ocaravajuci kada sam saznala da se bavi zlatom. To je nesto sto nas oboje spaja.

Ah nikada necu zaboraviti kada je poslao za nasu prvu godisnicu mindjuse vredne necije kuce.
Ja sam mu posla lancic sa skoljkicom i dijamantom ugradjeno u njoj.

Bio je nacisto ocaran tim gestom.
Pitam se da li ga nosi.

Preuzmem svoj kofer. Prebacim svoju ravnu kosu pozadi. Okrenem se da bih ga nasla. I u tom trenu sam ga ugledala.

Telo mi nacisto gori dok mu se blizim. Taj njegov strasan pogled. To odelo mu tako dolikuje.

I dok mi u usima odzvanja zvuk mojih cipela ja zaboravljam gde sam.
Zabodavljam ljude oko sebe. Vidim samo njega.

Konacno i posljedni korak nas deli. Stala sam i osmehnjla mu se.

-zdravo dragi.