Suđeni

18. Sređena

Bilo je teško. Iz stana sam uzela svu svoju garderobu i ušteđevinu i zaputila se u hotel blizu posla. Kad sam se čekirala i smestila u sobu, pozvala sam šefove i objasnila im potanko sve što se dešavalo. Obzirom da sam bila dobar advokat i da nisu sa mnom imali pre problema dogovorili smo se da uzmem vremena koliko mi je potrebno i onda se vratim poslu. Donekle sam shvatala kakav kuršlus sam svima napravila, ponajviše sebi ali nisam umela drugačije. Nastavila sam da tugujem, noćima da imam more ali sam se svim snagama trudila da se konačno iščupam i vratim na relativno pravi put. Posle nekoliko dana sam otišla kod frizera i da kupim nešto garderobe. Redovno sam jela i osetila sam se malo bolje. Posle dve nedelje sam se vratila na posao. Bila sam zahvalna Zari i ostalim kolegama jer me ništa nisu pitali i ponašali su se normalno prema meni. Uzimala sam najteže slučajeve jer sam htela da preokupiram misli poslom kako bih makar tada imala neki izduvni ventil i ne bih mislila o tome kako je sve otišlo do vraga. Usudila sam se i da nazovem roditelje i sestru. Prijalo mi je da ih čujem, malo smo se šalili, prepričavali su mi nestašluke blizanaca i interesovali se za moj posao. Sve vreme sam mislila o Lukasu i kako bi trebalo da ga nazovem ali jednostavno za njega još uvek nisam imala snage. Uzela sam telefon, udahnula duboko i pozvala Rouz.

- Da?

- Lili je. Kako si Rouz? - tišina sa druge strane. Nisam znala kako će reagovati. Da sam na njenom mestu sebe bih oterala do đavola mnogo ranije nego što je ona mene. Bila mi je dobar prijatelj, najbolji. Pomagala mi i sve vreme bila uz mene dok sam je ja uporno gurala od sebe. Nisam ni bila svesna u tom trenutku kako sam joj uzvraćala i šta je sve proživela uz mene a pritom gaji dete.

- Dobro sam Lili. Kako si ti? - uzdahnula je i pomirljivo mi odgovorila.

- Sada sam dobro. Šta radi Ivan?

- Znaš njega, zabavljam ga 24 sati dnevno. Porastao je i počeo da ruča kašice. - nasmejala se dok je beba u pozadini vriskala.

- Rouz mnogo mi nedostajete i baš bih volela da vas vidim. Ne mogu niti umem da ti se izvinim dovoljno za sve nervne slomove koje si proživela zbog mene. Ne znam šta bih mogla da uradim da ti se iskupim i popravim situaciju među nama. Bila sam tužna i luda i nestabilna ali sam konačno došla sebi i shvatila da ne mogu zauvek ovako da živim. Hvala ti za sve jer si me otreznila. Iskreno da nije bilo tebe ne znam kako bih ovo preživela. A kajem se kao nikad jer nisam prihvatala pomoć i što sam vas odbijala od sebe i što si morala da se mučiš zbog mene pored malog deteta. Toliko me izjeda krivica da ne znam šta da radim. Molim te samo mi kaži da mi opraštaš jer neću podneti ako se ti ljutiš na mene i izgubim te kao prijatelja. - zažmurila sam i čekala. Bila sam iskrena i ako me i ona otkači onda ću se kajati do kraja svog života.

- Šta pričaš Lili, kako da ti ne oprostim. Mi smo tandem sećaš se. Bilo je teško ali razumem te i kroz šta si sve prošla. Možeš da dođeš kad želiš. To što sam te isterala je bila poslednja stvar koju sam želela da učinim ali nisam znala više kako da ti priđem. Sve je ok drugarice. Nadam se da više nisi pička. - nasmejala se na kraju a meni je pao kamen sa srca.

- Nisam Rouz. Hvala ti. Jel to znači da mogu da živim opet sa vama.

- Možeš. Kad budeš pozvala Lukasa i razgovarala sa njim. Poludeću od njega više. - Lukas. Kako li ću to da izvedem.

- Uredu. Čujemo se drugarice i poljubi mi Ivana. Jedva čekam da ga uzmem u ruke.

Dugo sam se premišljala jer nisam znala kako da ga pozovem i šta da mu kažem. Vrtela sam telefon po rukama, spuštala ga na krevet, opet uzimala u ruke. Bila sam uplašena jer nisam znala šta da očekujem. Posle ko zna koliko sati sam ga jednostavno pozvala i molila boga da mi se javi. Jer je postojala i ta opcija da me je odjebao i konačno nastavio život bez mene. Zvonilo je dugo a ja sam bila na ivici da prekinem vezu.