Takmičenje kratkih tekstova 2021

1. TEKST: OČI

U nastavku možete pročitati tekstove naših takmičara i glasati za onaj koji vam se najviše svideo. Glasate tako što u komentarima pišete broj teksta, možete glasati za samo jedan tekst.

Takmičari ne mogu glasatati, ali možete podeliti link poglavlja i pozvati ljude da glasaju, naravno, nemojte im otkriti koji tekst je vaš.

1.

Čitav moj svet, čitava galaksija u kojoj sam živela nalazila se u tvojim očima, zelenim poput olistalog drveća u šumi tokom leta. A sada, sada me te oči podsećaju na hladne i oštre zimske noći, koje sam toliko volela da provodim u toplini doma sa tobom. Izgubljena sam u tami i zimi, potpuno sama, a moje leto se zauvek ugasilo.

2.

Moje oči su se ugasile jer sam sada slijepa.

Ipak moje ugasle oči vide kroz tuđe oči, one oči koje volim najviše na svijetu.

Oči moje ljubavi, mog muškarca.

3.

Zaista, u tvojim očima više nije bilo ničega. Rukohvati galaksija, buketi zvezda i niti mesečine su utonuli u crnu rupu nekadašnjeg razigranog svemira – zenice su ti se toliko raširile. Spuštajući ti kapke sam se pitala šta je sa druge strane, i da li se ijedna zvezda ugasi kada univerzum nečijih očiju utihne, a suze poteknu iz para drugih.

4.

Stajao sam napolju, okupan kapljicama neumoljivog pljuska, s pogledom uperenim ka nebu bez zvijezda. U prsima osjetih neobično uzbuđenje i sjetu, kao da su munje i oblaci pokušavali da mi ispričaju nešto, neku tragičnu priču u kojoj sam i ja jedan od učesnika. Ko zna, možda su crnilo što se proteže beskrajno iznad mene u stvari Božje oči čiji teški kapci ne mogu više da zadrže suze u sebi?

5.

Modre dubine na kojima plove oblaci ljubavi me zovu k tebi. Biserne niti tvoga mjeseca u očima mi ne daju da spavam noćima. U tvojim očima vidim dobru dušu sa neprobojnim štitom od zlobe ovog svijeta

6.

Oči, te prelepe nebeske oči koje su odavale sjaj svaki put kada bi me videle. U tim očima sam izgubila svaku svoju razumnu nit koja me je držala prizemnom, da opet ne padnem na grešnost svojih osećanja. Konačno kada pogledam u te oči, osećam se živom i opet sretnom što su mi dale boje mome crno-belom svetu.

7.

Bile su to krupne i lepe prozirno zelene oči, kojima je prodirao u moju dušu, i sa samo jednim pogledom je činio da mi kolena zaklecaju.

8.

Ljudi se od pamtiveka veruju da samo razum donosi objektivne odluke. Zaboravljaju da razum pravi sopstvene interpretacije slike koje mu pružaju oči. One pružaju najsavršeniju i najobjektivniju sliku sveta punog mogućnosti i tajni.

9.

Pripremala sam se za pad, u zadnjem trenutku nečije ruke su me obgrlile i ugledala najljepše oči u životu. Ne mogu se pomaknuti, paralizovana sam, noge mi se tresu, gledala sam u ta dva zelena oka, nisam mogla maknuti pogled. Dvije zelene močvare u čijim dubina sam se izgubila, nisam ni shvatila da sam se uhvatila za njega, za moju slamku spasa, kao koale za granu, ali u jedno sam sigurna, ne smijem dozboliti da još neko nevin strada zbog mene.