Ne volim da pišem dugačke knjige i samim tim su nekvalitetne jer ne umem da se izrazim u kratkim crtama, tako da ako neko želi da uzme temu javite se i brišem celu knjigu, hvala!
*FLASHBACK*
17-ogodišnja devojka, raskošne braon kose, se vraćala se iz kafića u ponoć. Na putu do kuće čula je da neko vrišti, išla je prema ženskom glasu koji viče, međutim vikanje je odjednom prestalo.
Gledala je naokolo misleći da je neko u opasnosti. Ugledala je plavokosu devojku u lokvi krvi a iznad nje je stajao muškarac. Jedino je mogla videti mušku figuru i njegove oči, zbog mraka. Prestrašila se, pogledala je u njegove oči, oči su mu bile plave, jarko plave. Njegove oči su jedino što je mogla da vidi pored tela već mrtve devojke. Počela je da trči što je brže mogla, muškarac je iz nepoznatog razloga nije pojurio, nije pokusao da je ubije i da otkloni jedinog svedoka. Kao da je znao da neće otići u policiju i prijaviti sve što je videla. Trčala je najbrže što je mogla, uplakana. Ušla je u kuću prestravljena, tresla se od straha, od svega što je videla, a nije na filmu. Otišla je u krevet, zaspala je uplašena. Iste te noći je sanjala vrištanje, zapomaganje, opet je videla tu mrtvu devojku, ali ovog puta u snu. Ni sledećeg jutra nije mogla da se oporavi od toga što je videla. Svi su primetili da nije dobro, zapitkivali je šta se desilo, međutim ona nikada nikome nije rekla za ubistvo koje se desilo ispred njenih očiju i te jarko plave oči koje su bile pune patnje i bola.
*END FLASHBACK*
YOU ARE READING
U Očima Posmatrača
Short StorySa svojih 17 godina videla je ubistvo svojim očima. Čovek oko 20 godina je ubio plavokosu ženu u sred mraka. Pogledala je ubicu u oči i pobegla, misleći da će je ubica pojuriti trčala je što je brže mogla. Nikome nije rekla za to što je videla. Među...
