Mortem 2 | Snovi mrtvih |

𝙲𝚒𝚝𝚛𝚒𝚗 𝚒 𝚜𝚊𝚏𝚒𝚛

𝗥𝗲𝗮 : *ulazi u kabinet* Šta se desilo?!
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *stavlja prst na usta* Ššš, strpi se

𝗧3 : *ulazi* Erik će biti udaljen na dve nedelje.

𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Živela sloboda!
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Ah, konačno.

(𝟷𝟺:𝟷𝟸)

𝗥𝗲𝗮 : Opet ti?
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Hej..
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Rea, draga, ko je ovo?
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Njen novi prijatelj.
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Hteo sam te pitati da li bi izašla sa mnom?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *prilazi* Koliko godina ti imaš druže?
𝗥𝗲𝗺𝗶 : 24, ko si ti?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Njen-
𝗥𝗲𝗮 : Prijatelj.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Rea...

𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : *odvlači ga* Šta hoćeš?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : P-pa...ali-
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Očekuješ da možeš da švrljaš sa drugom, a da te ona čeka? Već par dana se viđa sa njim.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Rea...a daj...nisam želeo da je udaljim od sebe samo sam hteo da se osvetim Eriku.
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Pa si morao i da spavaš sa njom?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ne ali Rea me je ostavila, zašto ne bih?
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Ostavila te je, zašto ne bi išla dalje?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ne može to tako...ja sam joj tražio da me ostavi sa namerom da mi se vrati.
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : E pa ovaj čovek ti je malo poremetio planove.
𝗥𝗲𝗮 : *prilazi* Hej, ja ću sada poći sa njim da se prošetamo.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ti si moja...
𝗥𝗲𝗮 : Ne, tražio si da te ostavim.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Nećeš valjda otići sa njim sada..?
𝗥𝗲𝗮 : Zašto da ne?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Svetiš se...
𝗥𝗲𝗮 : *nasmeje se* Uživaj. *odlazi*
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Silvia...Ugaziću ga..
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Ućuti.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Jutros se činila kao da će mi oprostiti.
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Ma oprašta ona tebi, ne zanima je baš.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Šta onda radi sa njim?
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Ko zna? Možda posle šetnje ode kod njega kući i onda on nju-
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *stavlja ruku na uši* Ne radi mi to...*sklanja ruke* Silvia pomozi mi.
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Bih i hoću kad naučiš da se kontrolišeš pred drugim devojkama. Ako ti se sviđa Rea, ne postoji ni jedna druga.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Samo ona...obećavam...
𝗦𝗶𝗹𝘃𝗶𝗮 : Daj ne mogu je prisiljavati. Najbolje je da se strpiš.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *stavlja kapuljaču* Vidimo se..

❃

𝗥𝗲𝗺𝗶 : Imaš baš čudne prijatelje, onaj momak je pijan ko-
𝗥𝗲𝗮 : Odakle ti to da je pijan?
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Čujem mu po glasu.
𝗥𝗲𝗮 : Jeste malo čudan...
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Gleda u tebe kao u najveće blago.
𝗥𝗲𝗮 : Misliš?
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Da, definitivno.
𝗥𝗲𝗮 : Ostavila sam ga da misli da između nas postoji nešto...
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Ako je ljubomoran, mora da te baš voli.
𝗥𝗲𝗮 : Ne, ne voli on mene samo mu se sviđa vreme koje provodimo zajedno.
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Ne preteruj.
𝗥𝗲𝗮 : Sa druge strane, ja njega zaista volim. Samo mu to nikada neću reći.
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Dečija drama.
𝗥𝗲𝗮 : A zašto si ti došao po mene?
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Prija mi tvoje društvo, tvoje reči uvek zvuče iskreno.
𝗥𝗲𝗮 : A, onda si i ti čudan.
𝗥𝗲𝗺𝗶 : U dobrom smislu.
𝗥𝗲𝗮 : Naravno.
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Nisam li dobro poslužio?
𝗥𝗲𝗮 : Zapravo sam i želela da ga napravim ljubomornim.
𝗥𝗲𝗺𝗶 : Onda je sve rešeno.

-𝙺𝚞𝚌́𝚊 𝙽𝚊𝚕𝚍𝚒-

(𝟷𝟿:𝟷𝟼)

𝗥𝗲𝗮 :
[Pokucala sam ali niko se nije javljao...otvoreno je.]
*ulazi*
[Njegov brat leži na podu bez svesti.]
*proverava mu puls*
[Živ je...nažalost.] *ulazi u sobu* Hej...*pali svetlo*
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *gađa je jastukom* Ugasi- *drži ruke na očima*
𝗥𝗲𝗮 : Davide...
[Smanjila sam jačinu svetla kako bih makar nešto mogla videti. Soba mu je preplavljena perjem iz pocepanih jastuka i krvavim stvarima. On je, kao i inače sedeo na podu uz krevet, flašu i pikslu.]
*prilazi mu ; čučne* Davide?
[Zabio je glavu u krevet dok su ga odavale suze koje su mu se slivale niz lice.]
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Odlazi....
𝗥𝗲𝗮 : *nasmeje se* Želim da ti objasnim nešto...*sedne pored njega*
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *briše lice* Ako ne izađeš, nećeš se provesti lepo. *ustaje*
𝗥𝗲𝗮 : Oh, preslatko. *ustaje*
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Molim te idi...
𝗥𝗲𝗮 : Ah, toliko me je nagovarao da dođem kod tebe i jedva sam pristala, a ti me sada teraš...
[Ne mogu odoleti njegovoj osetljivoj strani ličnosti, a još manje provokacijama.]
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Zašto bi ti tvoj momak rekao da dođeš kod mene? Hm?
𝗥𝗲𝗮 : Zašto bi momak stariji 7 godina bio moj momak, kada može biti ovaj čudak ispred mene 10 meseci mlađi.
[Spustio je pogled i gurnuo me na krevet prilepljen uz mene dok mi je njegova težina otežavala disanje. Poklapao se pogled citrina i safira ali on se nije micao. Čak ni poljubac, neko vreme ostali smo na pogledu sa njegovim telom preko moga dok se nije pomerio i legao pored mene.]
-Ovo je bilo...čudno.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ako se skineš možda postane čudnije-
𝗥𝗲𝗮 : *prevrće očima*
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Šalim se...
𝗥𝗲𝗮 : Koliko si popio?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Tvoje usne mogu biti moja šesta flaša...
𝗥𝗲𝗮 : *ustaje* Pet flaša?! Ubićeš se?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ne viči...*stavlja ruku na usta*
𝗥𝗲𝗮 : Davide-
[Otrčao je van sobe ali se brzo vratio.]
-Znaš, drago mi je što bacaš peglu, da se očistiš.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *zatvara vrata* Boli me glava...*vraća se na krevet*
𝗥𝗲𝗮 :
[Uzeo je kutiju tableta i progutao četiri odjednom.]
-Nije li to-
[Vratio me je u ležeći položaj držeći ruku na mojim leđima.]
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Čija si devojka?
𝗥𝗲𝗮 : *nasmeje se* Tvoja.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ne čujem?
𝗥𝗲𝗮 : Ali ako nastavljaš da ubijaš sam sebe ostavićeš me samu.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ne mogu te ostaviti...možeš poći za mnom.
𝗥𝗲𝗮 : Ili ti možeš ostati.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ne mogu...ističe mi vreme.
𝗥𝗲𝗮 : *uzima tablete*
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *otima joj kutiju* Ne...šalio sam se.
𝗥𝗲𝗮 : Koliko još..?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Par meseci ili ako imam sreće, par godina.
𝗥𝗲𝗮 : Meseci..?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Ali bih to vreme da provedem uz tebe, ostalo mi je još Daltonu da se osvetim...
𝗥𝗲𝗮 : Baš si zapeo za to?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Samo da bih te zaštitio. Nikada nemoj prestati da se smeješ.
𝗥𝗲𝗮 :
[Prešao je prstom preko mojih usana nakon čega me je poljubio omogućivši mi da osetim trzanje njegove vilice i nedostatak snage.]
*pomiče se* Moraš nešto jesti..
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Nisam gladan...
𝗥𝗲𝗮 : Kada si poslednji put jeo?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : U petak.
𝗥𝗲𝗮 : Ili ćeš jesti ili ću otići. Javila sam roditeljima da noćim kod Silvie.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Prespavaćeš? *smeje se*
𝗥𝗲𝗮 : Samo ako budeš jeo.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : N-ne mogu jesti...
𝗥𝗲𝗮 : Zašto ne?
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Povratiću...
𝗥𝗲𝗮 : Uzmi neku...laganu hranu, a onda ću ti skrenuti misli dok ti ne prestanu mučnine.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Čime ja tebe zaslužujem?
𝗥𝗲𝗮 : Ne preteruj.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : Jesi li za nešto slatko ili slano?
𝗥𝗲𝗮 : Slatko zvuči super.
𝗗𝗮𝘃𝗶𝗱 : *ustaje*
[Ona zaista misli da mi može pomoći..?]