Udvaranje devojkama,Švabica-1deo, 2deo,3 deo,4deo,5deo, 6deo,7deo,8 deo,9d- kraj

Udvaranje Švabici 9 deo

Stajao sam u izgužvanoj svetlozelenoj kariranoj košulji na čošku dveju ulica zverajući s vremena na vreme duž praznih ulica, nadajući se da će naići neko i prekinuti dosadu, koja me obuzela, jer se gotovo sat vremena nije ništa desilo. Onda ugledah nju, kako ide uz zgrade njišući zanosnim bokovima polako, slično njenom hodu; sporom, ali izuzetno ženstvenom. Osvrnula bi se ponekad prema nekoj zgradi, kao da je tražila neku od njih. Kosa joj je bila plava, vezana u neku vrstu opuštene punđe, naočare za sunce je podigla visoko iznad čela i u ovoj samotinji delovala je božanstveno. Posmatrao sam je pažljivo pokušavajući da otkrijem, da li je tu devojku moguće nekako spontano zaustaviti, a ne ispasti nametljivac.

Kad je stigla do kuće kod čoška na kojem sam stajao, zastade i zagleda se u broj na njoj.

— Koji broj tražite upitah opušteno, kao da se poznajemo; ona me pogleda takođe, kao da je moje pitanje očekivala, i upita na nemačkom — razumeš li Nemački. Na sekund se zbunih iako nisam bio zbunjiv, ipak brzo odgovorih —  znam samo malo engleski.

— Ona se osmehne i odgovori — znam i ja ponešto engleski, zatim me upita da li znam za neki restoran u blizini i zagleda se u moje oči, strpljivo čekajući moj odgovor. Njene plave oči su blistale ovog letnjeg podneva i u trenutku mi sinu njena namera; ona  je ustvari htela da povede neki razgovor sa mnom, jer je morala primetiti restoran, koji je bio na početku ulice, kojom je došla.

Pogledah u njenu divnu pojavu i rekoh — sačekaj me minut da promenim kosulju — onda ću otići s tobom i pokazati ti, gde se nalazi odličan restoran.

Ona samo klimnu glavom, a ja potrčah u svoj stan plašeci se, da ne ode ovaj dar sa neba u međuvremenu. Pošto promenih košulju na brzinu, sjurih se niz stepenice i ugledah nju kako potpuno mirno čeka moj povratak. Istog momenta splasne mi pritisak, kad sam osetio u njenom stavu neku rešenost, da se prepusti meni da budem njen pratilac u nepoznatom gradu. Prijatno se osmehnula, nežno me pogledala, kao da mi je htela dati još jasnije na znanje da ima poverenje u mene. A onda smo krenuli nazad istom ulicom kojom je došla. Tada se setih da uopšte nemam ni prebijene pare kod sebe.

Stigli smo do restorana iz mog kraja, ali njoj  dam znak da me sačeka ispred; ona opet samo klimnu glavom i ja udjem da vidim ima li neko od poznatih. Nekoliko mladića iz mog kraja je sedelo za jednim stolom i primetili su nas odmah .

— Prvi Tomo postavi pitanje — gde nađe tu lepoticu?

— Ma duga priča — nego, imaš li nešto para?

On zavuče ruku u đep i izvadi petstodinarku ne skidajući pogled sa nje. A i ostali su se okrenuli, ali ona je delovala potpuno nezainteresovano i ravnodusno, na moje zadovoljstvo.

— Aj vidimo se! — dobacim im i začuh kako neko reče, dok sam odlazio — kakav srećnik!

Bilo je u njoj nešto, što nisam ranije sretao kod devojaka, potpuno prirodno ponašanje bez imalo glume, bila je sasvim posvećena nama, našim razgovorima, ostatak sveta, kao da nije postojao za nju. Kad bi me upitala nešto pažljivo me slušala i neprestano me gledala pravo u oči, a kad bi zavrsio priču, nežno bi se osmehnula i nakosila glavu poput devojčice.

— Ona je primetila da sam pozajmio pare i zamoli me, osmehnuvši se milo — ne brini o parama i troškovima, imam para i zadovoljstvo mi je da ih potrošim s tobom. A onda me nakon par koraka upita za ime.

— Radeta — odgovorih, a ona jedva ponovi i nasmeje se na svoj račun.

— Ja sam Kristina reče, i ponovi: Loti Kristina, zatim me uhvati nežno ispod ruke pogledavši me iskosa da vidi moju reakciju.

—Loti — ponovim i dodam — idemo u jedan lep restoran. Ona klimnu glavom i ispriča mi putem da je Nemica, da je imala dogovor sa nekim Filipom, ali da nije došao. Ostaću jos dva dana i onda se vraćam kući, nakon toga idem u Francusku, želim da živim tamo. Mene nije baš nešto interesovala njena priča, ali bilo mi je žao što ide tako brzo ta lepotica. Iznenadilo me da nije primetila moj venčani prsten, koji sam zaboravio da skinem, ili nije htela namerno da pita nešto o tome.