Moj spas III

20

Usla sam u sobu i brzinski prisla stolu na kom je stajala bijela kutija. Na tren se osjetim i lose jer se ovoliko radujem poklonu. Do duse jos su mi ruke podrhtavale od naleta emocija dok je ljubio moje usne.
Cim to pomislim njezno ih dotaknem i kao ludak se krenem smjeskati. Ne prepiznajem sebe odavno sve zbog njega.

Kada otvorim kutiju, ugledam telefon i novcanik srednje velicine u plavoj boji  cjeduljica " od Elajdze za Viki"

Otvorila sam novcanik  u kom je bilo  novcanica i dve kreditne kartice. Brzo spustim novcanik svjesna da cu mu to vratiti i necu prihvatiti. Telefon sa plavom maskicom je bio poprilicno lijep cak mi se cini da je isti kao njegov samo u drugoj boji.
Kada pritisnem dugme za otkljucavanje doceka me poruka poslata u 6 sati. Mnogo pre nego  sam se ustala " Taj poljubac pre mog odlaska je bio savrsen i mislim da cu ga ponoviti vise puta"

Osmijeh na licu mi je neopisivo sirok dok otvaram njegovo ime  i odgovaram "Kako si znao u 6 sati da ce biti dobar?"

Nijesam dugo cekala odgovor.

"Jer sa tobom je  sve savrseno Viktorija... zelim da znas da drugi poklon iz lutije necu prihvatiti nazad. Kartica nema limita i sifra je 3341. Sada je na tvoje ime i kas si sa Anastaziom u sopingu trebace ti dve u slucaju da blokira prva."

"Previse je Elajdza"

"   Ako mi dozvolis da  se svako jutro budim pored tebe Viktorija smatracu da smo poravnali racune"

"O tome cu da razmislim"

"Imam 2 sastanka danas, doci cu do 20h nadam se da ces hteti da setamo i da se ljubimo pored mora... po nekad samo"

"  Cekacu te... Cujemo se kasnije"

Trgne me kucanje na vratima te se sjetim  Anastazije. Boze molim te da ne uprskam ovo.

-"Zdravo"

Otvorim joj vrata dok ona rasiri svoje ruke.

-"Zdravoooo, ja sam stigla nadam se da si spremna da trosimo novac porodice De Luca. Jer to mi je od kako znam za sebe omiljeni hobi"

Privukla me u zagrljaj

-" Treba mi samo 5 minuta da se spremim. Malko sam zaboravila na vrijeme"

-" Da te cekam u kolima?"

-"Mozes uci i sacekati me ako zelis"

-"Nemas pojma koliko je cudno boraviti u njegovoj kuci. Uvijek je bilo hladno i videlo se da u njoj  ne zivi.. sada je pravi topao dom"

Cula sam je kako prica dok se ja presvlacim na brzinu

-"Znam sjajnu prodavnicu za kucu, svasta ima raznih ukrasa i soljica i vazni. Idemo i tamo"

-" Spremna sam"

-" Idemo odmah... Znam sve sto nam treba jer znam za iznenadjenje koje ti spremna."

Malko se sad i postidim.

-"Elajdza ne pravi iznenadjenja zenama, ali  ti si mu i previse vazna. Tako da  ne trebas da se stidis, ti si neopisivo divna devojka koja zasluzuje da Elajdza uradi apsolutno sve za nju jer on to sogurno hoce. Prvo idemo dosadnim stvarima"

Izdahnula je.

-" ako zelis da se iznenadjenje desi idemo do Mup-a"

Zbunjeno udjem u auto nemajuci pojma o cemu se radi. Bar do trena kada stignemo ispred policije.

-" Ne zelim tu"

-"Ne idemo u policiju, vec idemo da izvadis licnu kartu"

-"licnu kartu.."

Tiho kazem te se sjetim da mi je Sebastijan polomio kada sam se udala za njega da ne bih mogla pobjeci.

-"Da... To ti treba za iznenadjenje."

Krenem za njom te ona pruzi papire.

-"Dakle gospodja je udata"

Covek sa pultom pita te nesto upise.

-" Vase vjencano prezime Viktorija?"

-" mozemo li bez pitanja?"

-"Gospodjo De Luca na zalost  procedura"

Pokazao je ocima ka kameri te Anastazija pogleda u mene

-"ovo radimo radi Elajdze i njegove velike zelje da ides sa njim. Gledja me"

Nijesam uspjela da smirim svoje disanje. Panika me hvatala. Prosla sam dosta stvari ali samo kao Viktorija bez prezimena  koje sam uzela silom i bez prezimena koje  sam imala kao dijete i koje mrzim podjednako. Nisam znala da je tako tesko reci  na glas. Ja sam jos uvijek supruga pokojinka i nosim njegovo prezime.

-" Gospodjo da li vam treba voda?"

-" Da donesi..."

Anastazija me uzme za ruku

-" Pogledaj me,  Elajza i ja smo zaboravili na ovo... nisam htela da te dovedem u ovakvu situaciju bili smo previse zauzeti planjranjem svega. Ne moras ovo ako ne zelis"

-" zelim samo..."

-"Izgovori to, a ja ti obecavam da ces uskoro da promjenis to prezime"

-" izvolite"

Ispijem vodu te pogledam u coveka

-" Viktorija  Bestidas"

Stisnem saku i duboko udahnem da se smirim.

-" Vase godine?"

-" 29"

Anastazija me pratila pogledom...

-" Rodjeni ste ovde?"

-" da"

-"hvala i izvinite ali procedura... sada cemo napraviti sliku i trebace nam vas potpis"