Problematičan

11.

Anastasia

Kakav ludi dan. Da sam znala da ću ugledati zmiju u sred kuhinje verovatno bih ranije otišla u svoju sobu. Bilo mi je jadno što je Vasilij morao da me zatekne kako čučim na stolu ali sam se stvarno uplašila. Ovo je prvi put da vidim zmiju tako blizu i nadam se poslednji. Vasilij je otišao u svoju sobu, ćaska sa nekim preko telefona već dva sata i smeje se kao ludak. Pa makar njemu ovo venčanje ne pada teško. Dečko prstom nije mrdnuo oko organizacije, pojavio se dan pred svadbu i još telefonira kao da nema nijednu brigu na svetu. Izašla sam napolje, sela pored bazena i zapalila cigaru. Možda ću se i okupati ne znam, znam samo da sam uplašena, nervozna i stomak mi radi zbog sutrašnjeg dana. Iako znam da je sve to dogovor i posao i da neće trajati zauvek osećam nervozu kao da se stvarno udajem. Znam da ću dok matičar bude držao kratak govor drhtati i u svojoj glavi zamišljati da je to sve stvarno. Ne sviđa mi se Crni, da su okolnosti drugačije nikad ne bismo ni naleteli jedno na drugo ali situacija je sada takva tako da je to gotova priča. Ali takođe znam da ću se sutra mrvicu zaljubiti u njega dok budem išla ka oltaru. Takva sam, romantična duša i zaglavljena u svetu mašte gde će mafijaš postati moj princ. Ali ono što me definitivno izluđuje je što ga nisam videla cele tri nedelje a za to vreme sam očigledno prestala da mu se dopadam. Uhvatim tek ponekad neki pogled ali to više nije kao pre. Ili je odustao od svoje ideje da mi se uvuče u gaćice ili više to jednostavno ne želi. Možda ima i devojku ko zna. Ma sigurno ima neku jebačicu čim me nije ni pogledao onako muški kako ume a imala sam šorc skoro da mi se zadnjica videla. Prokletstvo. To mojoj sujetnoj guzici stvarno teško pada. Ko zna koliko dugo sam sedela sama zadubljena u svoje misli, malo sam i plakala a onda me je Vasilij isprepadao.

- Što plačeš? - pitanje je bilo brižno ali kad ga je on izgovorio svojim dubokim glasom, pomalo optuživački više je zvučalo kao da sam nešto skrivila.

- O bože, uplašio si me. Nisam prava mlada ako ne zaplačem. - on se nasmejao i seo na ležaljku pored mene.

- Na venčanju ali ne sad. Šta ti je? - uzeo je moju cigaretu i zapalio.

- Svašta. Možda sam samo umorna pa su me stigle emocije. Sutra neću imati vremena da jedem a ne da razmišljam o svom životu.

- Razumem. Hajde. - ustao je i pružio mi ruku.

- Gde me vodiš? - nasmejao se glasnije.

- Idemo u bazen da se kupamo. Razbistriće nam se misli u vodi. Nije valjda da me se bojiš mala?

- Bez pipkanja. - zapretila sam mu prstom jer mi je buljio u sise. Možda sam ipak pogrešila u proceni da me ne gleda isto.

- Obećavam riđa.

Ušli smo i bazen i plivali dužine pa odmarali. Bio je u dobroj kondiciji. Nije ni čudo obzirom kako je izgledao. Kada je skinuo majicu da bi ušao u bazen malo sam zinula. Videla sam ga već bez odeće ali sam se svakako opet ošamutila. Ceo torzo i leđa su mu prekriveni raznim sličicama i natpisima. Jedna ruka je cela bila u tribalima. Imao je po butinama tetovaže, jednu na šaci i jednu koja se spuštala do njegovog međunožja. Prošlog puta sam bila toliko izbezumljena da nisam dovoljno obratila pažnju na tetovaže ali zato sad jesam. Bolesno me je zanimalo dokle se spušta ta tetovaža. Bilo mi je vruće, ali stvarno vruće iako sam bila u vodi. Dok je plivao mišići su mu se naprezali a žile na podlakticama poiskakale. Nauči da dišeš Anastasia. Izronio je iz vode da pogleda telefon a ja sam za to vreme gledala u njegovu pozadinu koja je takođe bila mišićava. A kad se okrenuo pa...sve mu je veliko i ocrtavalo se kroz šorc. Nisam zaboravila kad sam ga videla potpuno golog u hotelu dok je ulazio u kadu ali to mi se sad činilo kao da je bilo pre sto godina.

- Jel bolje? - molim?

- Jeste. Nije valjda da posao zove a sutra ti je slobodan dan?

- Nema slobodnog dana za mafijaše. - nacerio se a ja sam se nasmejala. Crni humor.