Put srca 🔚

31

Paulina

Nastavila sam da stavljam stvari u kutije. Gustavo me gleda

-Bila je i Viktorija, ovde.dala sam i njoj neke stvari od oca ja ne  mrzim tu zenu ali je i ne volim.

-Znam ljubavi .

-Ona mi zeli glumiti majku.A to meni nije potrebno.

-Znam ljubavi .

Gustavo, je ustao skonio je kutije u stranu i snazno me zaglio.

-Kako znas sto mi je potrebno? Upitala sam.

- Uvek znam sta ti je potrebno.

-Dala sam joj do znanja neke stvari uvredila se.Ne znam sto je  i ocekivala  mene.

- Ne znam ljubavi.

Moj mobilni je prekinuo nas razgovor. Bacila sam pogled Mama me zove.
Javila sam se.

-Molim mama reci.

-Pa dobro gde si uskoro ti muz treba doci sa posla rucak je gotov.

-Mama u ocevoj kuci sam cistim. Ne brini se za moga muza Tava samnom pomaze mi.

-Paula, vreme je rucku, dodjite cekam vas nemoj da te zovem opet sigurno ti je muz gladan i ti nista nisi jela od jutros . Mama je rekla ljutito.

-U redu mama dolazimo uskoro ne brini se. Vidimo se mama.Prekinem poziv Gustavo me me gleda ispitivacki.

-Ne razumem cemu sada ova njena ljubaznost briga.Ma to sigurno radi zbog tebe ne zbog mene

-Sta to ljubavi?

- Pa ovo sve, zna ko si ti zato to radi.Kako bi se dopala tebi.

- Mislim da gresis.

-Ma daj nikada je nije ni bilo briga za mene.Jesam li gladna kada sam bila bolesna nije je bilo.

- Ljubavi , ne radi ona to zbog mene  ne zaboravi, da je Viktorija bila kod nas.

-Da zbog Viktorije to radi.Ne  zbog mene jasno mi je to.

- Ne bas , mislim da ne zeli da Vikorija zauzme njeno mesto.

-Koje tocno njeno mesto?Hajdemo kuci.

-Samo malo skoro sam zaboravila. Znam da ti je zelja imati to.Poklonila sam mu violinu moja je.Svirala sam je nekada davno.

-Hvala ljubavi, imam i ja onda da ti poklonim nesto.

-Ti si meni vec dao poklon kojeg se ne moze kupiti. A to je ljubav...

Izvadio je iz svog sakao papir pruzajuci mi sa osmehom citam i ne verujem.

-Pronašao si jahtu i na moje ime  si je prepisao zasto?
Znam da si platio sve dugove moga strica Milana takodje .

-Hm da cujem kako ti to sve znas? Poljubio me je nezno u celo.

-Rekla mi je pticica. Rekla sam smeskom

-Naci cu ja tu pticicu.

-Neces.

-Jesi li sigurna da necu ?

-Da jesam.Osim toga dobro je da znam sta radis?

- Mark, ce mi platiti znas li ?

-Mark, samo slusa naredbe od svoje sefice.I ne diraj ga.

-Tako sam i mislio.

- Sto si mislio? Upitam ga to dok vozi nas kuci.

-Nista duso, jahta te ceka u luci.