𝕊𝕝𝕚𝕜𝕖 𝔸𝕟𝕕𝕣𝕚ć𝕖𝕧𝕚𝕙 𝕕𝕖𝕝𝕒 𝕦 𝕞𝕖𝕟𝕚

Slike Andrićevih dela u meni

      Ivo Andrić je pisac koji nam uvek dočara to što misli i što nosi u duši.On je pisac koji nas tera da se zapitamo šta je život i šta je najvažnije u njemu.Dali verujete u to da se čovek radja zao ili dobar?Zašto se ljudi menjaju?

U današnje vreme vole te samo kada si im potreban,a kada prestaneš da se ponašaš  kako drugi hoće-postaješ loš.Svaki čovek će se u odredjenim situacijama ponašati drugačije,Šta mislite-zašto ljudi shvataju da nešto rade pogrešno tek kada budu povredjeni?Zato što nisu svesni pogrešnih stvari i misli sve dok se ne opeku zbog istih.Svaka bajka ima zlikovca.Život je pun nevinih i naivnih ovčica poput Aske.kao i zveri poput vukova,Kada bolje pogledamo u tog zlikovca,shvatamo da je on samo čovek slomljeno srca.Nedostatak ljubavi je zlikovce iz bajki pretvorio u čudovišta.Tako je i sa ljudima.Nikada se ne rodimo zli,već nas svet i okruženje menjaju.Ne postoji apsolutno dobro i zlo izvan čoveka,već je u njemu samom stanuju obe krajnosti.Sreća je da čovek uvek ima mogućnost izbora.Andrić nam o tim izborima često piše.U pripoveci,,Deca" glavni junak nije mogao da izabere da postane nasilnik i krvnik.Odabrao je dobru starnu.U očima drugih se uvek pokažemo kao dobri ili zli.Mi smo glavni junaci samo svoje životne priče,ali drugi ljudi biraju hoćemo li u njihovim pričama biti heroji ili negativci.Normalno je da imamo različita mišljenja,ali to ne sme napraviti jaz medju ljudima.Različita mišljenja ne trebaju biti povod za svadju,jer je različitost ono što čini zanimljivim i gotovo fantastičnim.U Andrićevoj pripoveci,,Panorama" glavni junak ne deli svoj osećaj za umetnost sa svojim najboljim drugom Lazarem,ali to nije smetalo da ih spreči da se druže.Najteža stvar u životu je biti i ostati to što jesi.Svi želimo da se uklopimo i saživimo sa drugim ljudima.Često,misleći da nismo dovoljno dobri takvi kakvi jesmo,menjamo se,glumimo ne bi li se dopali drugima.Došlo je vreme da čovek u sebi krije ono najlepše,čak i od svojih najbližih.Ko je uspeo u tome da bude to što jeste-uradio je sjajan i veoma težak zadatak.Treba da se držimo zajedno,jer bi trebalo da nam je cilj isti.živeti najbolje što možemo,biti sa porodicom i sa iskrenim priateljima.Šta nas sputava da sprovedemo u delo ovakav način života,pitam se, nakon čitanja Andrićevih dela?!Odgovor sam  pronašla u njegovoj pripoveci,,Kniga".To je strah.U starhu su velike oči.On parališe.Zamislite koliko bi ljudi postigli u životu da strah ne postoji.Strah  je bolest koja će te izjedati do kraja života ako se odmah ne lečiš.Kako ga izlečiti?Pobediti ga!Suočiti se sa najvećim strahovima.Verujem da ljudi postaju zli,kako od nedostatka ljubavi,tako i zbog straha.Strah nas često tera na pogrešne izbore.Biti dobar i ostati dobar,čak i kad te povrede,je odlika hrabrih ljudi.

Neke od stvari koje sam napisala  nisam ni sama u potpunosti sprovela u delo.Baš zato i pišem o onome šta me je čitanje dela našeg velikog pisca podstaklo i čemu me je naučio.Ipak,na kraju svi mislimo o početku.Ne budite dosadni ljudi,zabrinuti za bespotrebne stvari.Živite bez brige i trudite se da se ne stidite svojih misli,mašte i snova,jer čovek stvara ono što želi i voli,a Ivo i ja to nazivamo ,,magijom"!

Nadam se da vam se svidelo.Pišite vaše utiske...

Molim bez kopiranja!