POGREŠAN- prvi deo seriala "BRAĆA DEATH"

I poglavlje

Volimo te mnogo svi.......

Život je nekome majka a nekome maćaha, sve zavisi od situacije. Oduvek je to tako, pa i posle toliko vremena. Zarobljen u prošlosti je najbolji opis mene i moga života. Znao sam da je to ono što će najbolje ozvaničiti čoveka poput mene. Sada sam uspešan, ali sa demonima prošlosti. Grad u kome živim mi je postao zatvor iz koga ne mogu izaći. Ne uživam ja u njemu, ali kao i svaki zatvorenik, nadam se boljem sutra. Da li će to "bolje sutra" doći, ne znam ni sam, ali se nadam. Ja se uvek nadam i ne odustajem. Nada uvek umire poslednja.

Znam da je ovo kičasto što mislim, ali jednostavno odbijam da poverujem, a kamol' da odustanem. 

-Gospodine Death, upravo su stigla gospoda iz organizacije "Better Life".- obaveštava me Mary moja sekretarica i asistenkinja.

-Neka udju.-

Druga strana mene, kojom se donekle i ponosim. Znam šta sam radio u životu, ali ovo nije način da se iskupim za sve. Ne mogu reći da se kajem radi onog što sam radio, jer se kajem, ali ipak neću tražiti pomilovanje, na bili koji način, a posebno preko nekih organizacija. Ono što ja radim, radim zato što želim i niko me ne može ubediti u nešto drugo, pa čak i moja braća.

Gledam kako ulaze jedan po jedan, a onda za njima ulazi devojka crne kose i zelenih očiju. Izgledala je kao Megan Fox samo mnogo atraktivnija. Njena odeća je bila sasvim obična, za razliku od muškaraca koji su ušli pre nje. Svi oni su bili kao oni "Ljudi u crnom", a ona je toliko odudarala od svih njih, da mi je zapala za oko. 

-Gospodine Death....- okrenem se prema Majklu Žozefu, koji je pokretač same te akcije. Osrednji momak, bez nekog naručitog ambicioznog držanja. Vidjao sam ja svakakve ljude, posebno ljude poput njega.

-Da?-

-Došli smo vezano za ono što ste nam obećali pre neki dan.- odmah predje na stvar, a meni se jedan deo usne trgnuo. Bez obzira na to koliko on bio ne ambiciozan ipak je postojalo nešto što ga je, donekle razlikovalo od njegovih mutavih suradnika. Njegovo "ne uvrtanje reči" mi se itekako svidjalo, pa sam i zato radio sa njima od samoga početka.

-Znam, sedite. Nešto da popijete?- pitam

-Nama neki viski, a mojoj sestri sok od maline.- kaže, a ja pogledam u devojku. Nije odavala apsulutno ništa, mada to mi sada nije bilo čudno. Ono što mi je bilo čudno je to da ona pije sok od maline i to što mu je sestra. Nisam znao da ima sestru, iako sam ga istražio celog. To mi sigurno ne bi promaklo, ali izgleda da jeste.

-Naravno.- okrenem se prema telefonu i poručim četiri viskija, jednu kafu i sok od maline 

-Možemo li preći na stvar dok ne dodju pića?-

-Svakako.-

-Onda da počnem?- klimnem glavom na njegovo pitanje i on počne.