I srebrna zvona umeju da svetlucaju ✓

Poziv od šefa

Noel se okrenula i susrela sa dobro poznatim likom. Njen brat Alexander. "Š-šta ti radiš ovde?"- upitala ga je mucajući dok joj je telo drhtalo od straha. Najednom su joj se vratila sećanja iz detinjstva i oseti snažnu glavobolju u predelu slepoočnica. "Noel, ko je ovo?"- upita Džordž i uze njenu ruku u svoju ali je ona izvuče i sakri u krilo. "Vidim da me gospođica neće predstaviti, pa ću to morati da uradim sam. Alexander Bailey, Noelin brat!"- reče i pruži Džordžu ruku koju ovaj nevoljno prihvati. "I da odgovorim na tvoje pitanje sestrice- javili su mi da se vucaraš unaokolo kao kakva prostitutka. Verenik ti je u Pensilvaniji, a ti se ovde držiš za ruku sa nekim tamo pijancem." Noel skupi pesnicu i besno ustade a onda se unese bratu u lice. "Kao prvo Džordž nije nikakav pijanac, devojka ga je prevarila sa najboljim prijateljem i pritom ga ostavila. Tuga ga je savladala i malo je više popio, ali i ja sam pila sa njim. I to zato što je moj bajni verenik veliko govno od čoveka!" "Šta pričaš ti?"- brecnu se njen brat te je uhvati za zglob ruke i utisnu prste u njenu kožu te joj istog trenutka napravi masnicu. "Pričam to da sam zbog njega doživela kočenje i trnjenje leve ruke. Sećaš se da imam urođenu srčanu manu?"- drhtala je dok su joj se suze skupljale u očima. "Taj po tvojim rečima idealan Brian se izvikao na mene i napao me što nisam došla da posetim njegove roditelje kao što je bio dogovor." Alexander je bio u šoku nakon njenih reči i kao da ga je grom istog trenutka udario. Nije mogao da veruje u to što čuje. On kao njen brat nikada nije bio tu da je zaštiti i sada ga izjeda ogromna krivica zbog toga. Da je on bio tu tokom njenog razgovora, to se ne bi desilo. Sada će sve da ispravi za tolike godine koje je propatila zbog toga što je on nije voleo onako kako brat voli sestru. Slomio se poput najkrhkijeg cveta i privuče je u zagrljaj. Jecao je tiho na njenom ramenu dok su mu suze kvasile košulju; Džordž pođe da ustane ali mu Noel rukom pokaza da ostane gde jeste. Shvatila je i ona da je njen brat ranjiv i da mu je trebalo vremena da je prigrli i zavoli kao sestru. I evo, taj trenutak je konačno došao...

*********

Noel na sebi ima pastelno plavi čupavi džemper i kosu upletenu u pletenicu te uvezanu sa plavom mašnom. Sedi za kompjuterom i očekuje video poziv na skajpu. Trebalo bi da je zovne šef jer je otišla bez objašnjenja. Zna šta će mu reći i ne oseća strah jer sve što je trebala je poslala na vreme. Lupkala je prstima po stolu a onda se ubrzo na ekranu pojavi sličica njenog šefa gospodina Foxa i zelena slušalica. Javi se i ugleda i njegovo pomalo namrgođeno lice. "Dobar dan šefe, kako ste?"- upita kulturno. "Ljut sam na tebe, da znaš Noel. Otišla si a nisi mi se javila!"- osetila se doza prekora u njegovom glasu ali se ona nije dala uplašiti. Spremno mu odgovori. "Izvinjavam se, ali nisam se nadala da ću završiti u mom rodnom gradu Hamiltonu. Pošla sam u Pensilvaniju da upoznam roditelje svog verenika, ali igrom sudbine završila sam kod svojih roditelja. Dok se put ne raščisti od snežnih nanosa, ne mogu nigde da mrdnem. Nadam se da ne zamerate!" Iznenađenje se pojavi na njegovom licu, i nekako kao da je smekšao u trenutku. Klimnu glavom, te otpi gutljaj kafe iz velike bele šolje sa njegovim likom koja se nalazila sa njegove desne strane. Za trenutak se zamisli, a onda radosno izgovori: "A šta misliš da napišeš reportažu o Božiću u tvom gradu? To bi osvežilo novine a čitaoci bi prosto bili oduševljeni." Ona radosno uskliknu. "Pristajem. Taman ću Vam se time odužiti za pruženu priliku za posao! Nećete se pokajati što ste me zaposlili, dobićete najbolju reportažu." On se nasmeja te joj požele lep ostatak dana na šta mu ona uzvrati i zatim prekinu poziv. Ustala je i protegla se a onda prišla prozoru; u glavi je razmišljala šta bi mogla da zabeleži kao teze. U mislima je prekide zvuk poruke. Uze ga u ruke i zaciči od radosti. Bila je od Laure: "Stižem danas kod tebe u Hamilton. Tvoji su mi rekli da si kod njih! Spremi se da mi sve potanko ispričaš! Laura." Skakala je u krug od sreće jer nije mogla da veruje. Taman će je upoznati sa svojim bratom i ko zna, možda se rode neke varnice između njih... 

Nekoliko sati kasnije

Noel i Alexander su sedeli za trpezarijskim stolom i igrali monopol. Ona se upravo spremala da otkupi hotel od njega kad se čulo zvono na ulaznim vratima. "Ja ću!"- reče i skoči poput pume te odleprša do vrata i širom ih otvori. "Laura!"- uzviknu i obisnu se oko drugaričinog vrata. "Hahaha, polako mala. Nije valjda da sam ti toliko nedostajala?"- upita je kroz smeh dok je ova cičala od sreće.. Začuše se muški koraci te se ubrzo pojavi i Alexander i Laura ukrsti pogled sa njim. "Ja sam Alexander, Noelin brat. Ti mora da si Laura?"- izgovori pružajući ruku. Njih dve se razdvojiše te ona pruži ruku i klimnu glavom. Nakon što su im se dotakli prsti, ona oseti strujanje neke neverovatne energije kroz celo telo, i neku vrućicu kako joj nadire u obraze. Bila je ošamućena prizorom ispred sebe i poput kakve šiparice, zadrhtala. "Hajde Laura, uđi ti u trpezariju, sad ćemo mi!"- reče Noel i pogura prijateljicu ka trpezariji i čim vide da je odmakla, pritrča bratu. Šapatom mu se obrati. "Otkud ti nju znaš?" "Sa tvog instagram profila seko." "Slušaj, imam nameru da vas spojim. Nemoj nešto da zezneš, lično ću te lansirati na Mesec!" On se grleno nasmeja, te ga ona ćušnu ramenom i zakorači ka trpezariji. On ubrza korak te je gurnu udesno, ona se zatetura ali osta na nogama. Poput bika se zalete ka njemu ali se on izmače te ona zagnjuri lice u majčin krzneni džemper. "Deco, deco, imamo gošću. Pripazite malo na ponašanje!"- izgovori Lilly kad se Noel izmače i usnama oblikova kratko: "Izvini." Rukova se sa Laurom a onda rukom pokaza svojoj deci da sednu. "Hoćeš nešto da popiješ? Kafa, čaj? Imamo domaći sok od jabuka i mandarina." Laura se za trenutak zamisli a onda izgovori: "Može sok. Baš sam ožednela od puta." Lilly pozvoni na zvonce i ubrzo dođe sluškinja. "Koko, možeš li gospođici doneti sok od jabuka i mandarina? Meni espreso, vi deco šta ćete?" "Ja ću isto espreso!"- reče Noel. "Ja ću čaj od hibiskusa. Izgleda sam nešto nazebao u školi!" Koko se pokloni te se vrati u kuhinju. "Ti si profesor?"- upita iznenađeno Laura te pažnju preusmeri na njega. On podiže obrvu kada shvati da ga njegova sestra nije baš rado pominjala. To ga malo žacnu po srcu. Ali kriv je. Ponašao se kao nezreli klinac željan pažnje. A sada će dati sve od sebe da to ispravi i da konačno budu srećna porodica kakva su trebali da budu još prvog dana... "Da, profesor književnosti u ovdašnjoj srednjoj školi nekoliko blokova od naše kuće. Ali nisu sva deca baš oduševljena izborom lektire.. Kako ti stojiš sa književnošću?" "Iskrena da budem, zbog prirode posla, morala sam mnogo knjiga da pročitam kako bih izvežbala vijuge i probudila maštu. Jer za novinarski posao nije samo bitno da si prijatne spoljašnosti. Važno je i ono što nosiš u duši." On brižno pogleda svoju sestru preko stola te joj pruži ruku koju ona radosno prihvati. "Slažem se sa ovim u potpunosti. Pravi novinar mora da ima oštro oko ali i odličan vokabular. Ima i ovih novinarčića, što zapisuju svakakve vesti u nadi da će ih direktor novina pre primetiti i dati im eksluzivu. Ali kada pročitate njihove rečenice, to je da vam se kosa digne na glavi!" Laura se na poslednje reči slatko nasmeja te Alexander oseti kako mu je toplo oko srca.. "Hvala vam na gostoprimstvu i prelepoj večeri. Mi se drugarice vidimo i čujemo da ti pomognem oko te reportaže. Laku noć i hvala još jednom!"- grlila se Laura dok se pozdravljala. "Naravno drugarice, čujemo se oko detalja. Laku noć i slatke snove sanjaj!"- izgovori Noel posebno naglašavajući poslednje reči. Laura im mahnu te nestade u tmini noći a Noel zatvori vrata. "Šta si tačno mislila pod tim da sanja slatke snove?"- upita je brat kada ona pođe ka radnoj sobi. Ona mu uputi širok osmeh i mahnu mu te nestade i ona i ostavi ga samog da dokuči šta je mislila...

*********************************************

Evo ga još jedno poglavlje <3 Pišite utiske i ostavite vote ako vam se dopalo