Broj 20

Part 26

Tena p.o.v.

Probudila sam se u Nikijevom krevetu. Pogledala sam na mobitel i bilo je oko 9 sati. Vidjela sam par poruka od Joška, kakav nam je bio let i jesam dobro. Nasmijala sam se na poruke i odgovorila. Šta ću s njim. Samo da ne upropasti ovu drugu šansu. Ustala sam se i obavila sve što inače ujutro radim. Već je bilo 10 i budila sam Nikija jer danas idemo kod bake i djeda koje nismo vidjeli više od pola godine.

"Ajmo ustaj!"- vikala sam i skočila ja Nikijev krevet.

"Jesi ti retardirana"- rekao je pospanim glasom i preko glave stavio jastuk.

"Volim i ja tebe braco. Ajde ustaj"- rekla sam dok sam silazila s kreveta. Makla sam zavjese tako da je sunce taman išlo na njega.

"O isuse bože! Pa zašto me maltretiraš ženo!"- rekao je i ustao se i otišao u kupaonu.

Nazvala sam tatu i on je rekao kako će uskoro doć do naše sobe. Presvukla sam se i čekala ovu dvojicu da se spreme. Kod nas je to sve obrnuto. Umjesto da oni čekaju mene, ja čekam njih.

"Ajmo više pa ne idete na bal ljudi dragi"- rekla sam dok sam stajala već pet minuta pred vratima jer su rekli kako će uskoro bit gotovi ali se oni svadaju koji će parfem uzet. Kao curice neke.

"dobro idemo ali idući put uzimamo moj parfem"- rekao je tata. Okrenula sam samo očima jer su nemogući.

Do bake i djeda nam je trebalo oko pola sata s autom. Kada smo došli baka i djed su već bili ispred kuće, ja sam izašla iz auta i potrčala prema njima.

"Baka! Djede!"- vikala sam i potrčala prema njima.

"Tenči"- vikali su i bacila sam im se u zagrljaj.

Iza mene su došli tata i Niki i pozdravili su se s njima. Ušli smo u kuću i normalno baka nas je bombardirala hranom.

"Tenči, kako Joško"- upitala me baka a ja sam pogledala Nikija i tatu. Tata se nasmijao a Niki zagrcnuo.

"Pa ovaj, dobro je. Gledali ste svjetsko pretpostavljam. Malo smo se nešto posvadali kad smo se vratili pa sad idemo polako."- rekla sam i pogledala baku.

"Nije valjda mali nešto zajeba a?"- upitao je djed i pogledao Nikija jer je znao da će mu Niki reć točno onako kako je bilo.

Niki mu je ukratko prepričao sve što se desilo a tata je objasnio kako je on za Joška i da će sve doć na svoje.

"Slušaj me, ja isto vjerujem u vas i sve ali ne daj da netko radi budalu od tebe. To nećemo dopustit. Nemoj da deda i ja moramo doletit odavde tamo da ga naučimo"- rekla je baka i sve nas nasmijala.

"Ma bako nije ti on u Hrvatskoj. On ti igra za Leipzig pa je često tamo."- objasnila sam.

"O ma jel? Nisam znao to. Ništa, mogli bi za Hrvatsku"- rekao je deda.

"Ček stvarno?"- upitao je tata.

"Pa da šta. Nismo dugo bili"- rekao je deda.

"Ovo nisam očekivao. Ali veselim se. Da vas provedemo kroz Zagreb"- rekao je Niki.

"Može. Kad idemo onda?"- upitao je djed.

"Pa mi smo planirali ostat ovdje tjedan dana s obzirom da vas nismo vidjeli kolko dugo ali sad možemo otić ranije ako ste svi za?"- upitao je tata a ja sam se složila. Moram priznat da mi fali Joško. Iako ne pričamo često ko inače nego sam mu se samo javila i na "dobro jutro" i "laku noć" smo i dalje mi fali.

"Pa možemo preksutra ako paše svima"- rekao je Niki i pogledao nas sve.

"Djeco mi imamo svo vrijeme svijeta. Kad vi kažete idemo"- rekao je djed i nasmijali smo se.

Još smo kod bake i djeda bili neko vrijeme pa smo se vratili u hotel. Ja sam otišla sjest na balkon i zvao me Joško.

Ej Teno -rekao je kada sam se javila
"Ej. Šta radiš?"- upitala sam ga dok sam gledala ljude kako se kreću po ulici kao muhe bez glave.
Evo završio je trening pa sam te htio malo čut. Kak vam je tamo?- upitao me.
"Super nam je. Na kraju ne ostajemo tjedan dana nego se vjerojatno vraćamo preksutra i baka i djed idu s nama"- objasnila sam mu.
Ma daj? Pa to je super. Kako to da oni dolaze?-upitao je i čula sam kako pali auto.
"Pa nisu dugo bili pa žele doći. A kud ti to ideš?"- ovaj put sam bila veoma znatiželjna. Ko zna gdje se taj kreće.
Teni idem doma, imao sam trening u teretani. Ne brini, ne idem nikud okolo, znam na šta ciljaš- rekao je i nasmijao se. Stvarno mi je falio.
"Ne znam ja gdje si ti kad mene nema, moram pitat"- rekla sam i nasmijala se.
Ne brini, čekam ja tebe-rekao je i ponovo me nasmijao.

Pričali smo još neko vrijeme pa je rekao da ga zove Majer pa smo prekinuli. Malo sam ostala vani i razmišljala o svemu. Zašto je sve moralo tak bit? Falimo si i volimo se a zašto je onako trebalo bit? Mogao je bit s nama sad a ne da ga moj brat ne voli kao vlastitog i da ja ne znam jel da vjerujem čovjeku s kojim sam ajmo reć od djetinjstva. Kako se to sve promjeni samo u sekundi. Iz mog razmišljanja prekinuo me Niki.

"Šta radiš ti tu?"- upitao me dok je sjeo i palio cigaretu. Uzela sam i ja jednu.

"Ma razmišljam o svemu."- jednostavno sam odgovorila.

"Opet o onom a?"- pitao je.

"Ma da. Kako se sve promjeni u sekundi."- odgovorila sam.

"Znam da al ako se stvarno volite kako to izgleda onda mislim da ne trebate odustat koliko god ja ne želim opet brisat suze svoje male sestrice"-rekao je dok me gledao cijelo vrijeme.

"Znam. Morat ćemo popričat kad se vratimo"- rekla sam.

Već znam da ćemo se pomirit jer jednostavno ne mogu bez njega ali ne želim da mi opet slomi srce. Zašto život mora biti tako opasan? Da se bojiš voljeti osobu jer znaš da ti može slomiti srce u sekundi.

———————————————————————————

Novi nastavak je vani! Nadam se da vam se svida! ❣️