Moja premija

Uvod

15 godina ranije
12.03.
Miodrag Konstantinović
,, Danas u 16 časova i 30 minuta dogodila se teška saobraćajna nesreća.
Prema nezvaničnim informacijama u automobilima od kojih se jedan kretao iz Šabca ka Beogradu, a drugi iz pravca Beograda povređeno je 8 osoba od kojih su dve osobe na licu mesta poginule, tri teže povređene a tri prošle sa lakšim povredama. Saobraćajna nesreća se dogodila na delu puta na području Prahova ka Šimanovcima."

,,Konstantinović" Javim se dok i dalje posmatram vesti na TV programu.

,, Doktore, hitno nam je potrebna vaša intervencija, dogodila se saobraćajna nesreća"

,,Stižem" Odgovorim dok u hodu oblačim jaknu i obuvam cipele.

,,U pitanju je porodica poznatog tajkuna Predraga Kneževića."

,,Razumem" Odgovorim i prekinem. Uzmem ključeve od auta i požurim da što pre stignem u bolnicu.

,, Stigli ste" Jovana, medicinska sestra, mi prilazi.

,, Šta imamo?"

,, Petnaestogodišnjak, udario je glavom prilikom nesreće, majka mu je na licu mesta poginula a oca mu operiše doktor Petrović"

,, Idemo"

15 godina ranije
01.03.
Ivan Knežević

,,Ivane treba da odemo, već treći put nas zovu, a usput možemo i do Dunje nismo dugo bili" Dijana krupnim zelenim očima gleda u mene i ja naravno njoj ne mogu da kažem ne.

,,Ićićemo ako želiš"

,,Hvala ti" Pridje i usne spusti na moje.

,,Fuj, imate sobu" Relja nas pogleda istim očima koje je nasledio od svoje majke.

,, Dodji ovamo mali mangupe" Dijana ga privuče u zagrljaj. To je to, sve što mi treba, moja porodica.

,,Idemo u Šabac kod teta Dunje" Dijana obavesti našeg petnaestogodišnjeg sina.

,,Neću, tamo će biti i onaj davež od Sare" Moj sin kaže namrgođeno dok prekršta ruke.

,, Relja ne budi razmaženo derište nego se lepo ponašaj, ne možeš za nekoga reći da je davež" Dijana ga strogo pogleda dok Relja samo slegne ramenima i nakrivi glavu

,, Ali jeste" Opet joj ponovi i izađe iz kuhinje.

,,Isti je ti" Dijana me pogleda strogo.

,, Šta sam ja sada uradio?"

,, I ti si isto tako govorio za mene, pa vidi nas sada"

,,Tada si bila pravi mali davež" Privučem je sebi i spustim usne na njenu glavu.

,,Volim te Dijana"

,, I ja tebe Ivane"

15 godina ranije
15.01.
Dunja Konstantinović

,,Želim razvod" Stanem ispred Miodraga.

,,Molim?" Podigne pogled sa nekih papira i upitno me pogleda.

,,Želim razvod" Ponovim

,,Molim, zašto?"

,,Ne ide nam, vidiš da je sve otišlo dovraga, non stop dežuraš, Sara i ja smo same kući uvek, jebeno te nikada nema" Kažem glasnije nego što sam mislila.