"Krov?"
"Bingo, tamo je odlicna zurka i danas. To ne mozemo da propustilo"
"Dobro. Odgovara?"- okrenem se ka ostalima
"Nikakav problem"
"A kada ces mi dozvoliti da vozim?"- gleda u telefon dok me pita
"Veceras sigurno ne"
"Zasto?"
"Previse mi je zao ovog auta da tebe pustim da vozis"
"Uzasan si. Hocu da"- u pola reci stane a onda opsuje
"Sta se desilo?"- okrenem se ka njoj
"Za dve nedelje je organizavana izlozba"
"Tvoji radovi?"
"Dobila sam celo krilo"- cikne kao malo dete
"Zezas?"- opet se okrenem ka njoj- "Cestitam"
"Hvala. Izgleda da nema nista od moje ekskurzije"
"Kolko dugo traje izlozba?"
"Jedno vece, ali tog dana polazimo na ekskurziju"
"Samo cemo da odemo sutra"
"Kako?"- okrene se ka meni
"Ostacu sa tobom na izlozbi, a onda idemo autom do ostalih"
"Uradices to za mene"
"Da. Ali mi zbog toga dugujes"
"Koliko?"
"Nije koliko vec sta"- nasmejem se parkirajuci auto
Otkopcam svoj kais i povucem se ka njoj podizuci joj lice.
"Sta?"
A onda krene da se smeje.
"Da vidim"- spusti ruku na moje lie i podigne mi glavu ostavljajuci karmin na moj vrtat
"Lepo je saradjivati sa tobom"- kazem kada se vratim nazad na svoje sediste
"Da li ste vi sigurni da niste zajedno?"- ubaci se Ichiro
"Nikad"- kazemo u glas
"Njoj se ne svidjaju momci poput mene. Njen idealni tip je neko ko svoju kosu razbarusi kao da se upravo probudio iz kreveta i nikada ne nosi pantalone vec farmerke"
"Ako kazes i rec vise ni meni nece biti problem da kazem da ti volis devojke koje nose podignutu kosu a ne pustenu"- kaze vestica gledajuci me provokativno
"Nemoguce je ne voleti te"- kazem ironicno- "Hajde izlazimo, dozvolimo ovim radoznalim licima da vide ko je upravo dosao"- okrenem se ka ostalima
Nas trojica smo izasli, pa smo ovaj put ja i Kuro otvorili vrata devojkama. Obe su izasle sinhronizovano, prvo su izbacile po jednu nogu a onda su predale ruke meni i Kuru nakon cega su stale pored nas. Tako da je redosled bio sledeci, Kuro, Chiharu, Ichiro, Alice i ja poslednji.
Svi koji su bili ispred gledali su u nas. Naravno isto je bilo i kada smo usli u halu gde se odrzavao rodjendan.
"Ljubav na tri sata"- okrenem se ka Alice aludirajuci na Luku, koji je ujedno i slavljenik
"Mali videla sam kako si slinio za Chiharu kada je izasla, toliko da nisi video kada sam izasla iz sobe"
"Luka"- nasmejem se sklanjajuci pogled sa Alice uz pakosan osmeh
"Gde ste do sada?"- nasmeje se siroko pozdravajuci se sa nama
"Spremali smo se. Lepa zurka"- kazem gledjauci okolo
YOU ARE READING
Akihiro
RandomOdujstajemo lako, ali sta ako nasa dusa ne zeli da odustane od necega cak i nakon traume? Da li ste spremni da damo i poslednji atom snage da bi ostvarili nesto? Akihiro jeste, ali na koji nacin?
