"Nova šansa" // 🔚

10.|| "Samo nemoj doći na moja vrata kada te prevari."

Vratili smo se unutra kako bi bili sa ostalima. U jednom momentu došao je Dylan, ali nije bio sam. Držao je za ruku neku plavušu koja je bila provokativno obučena.

"Izvinjavamo se što kasnimo." ;uputi, te ja ustanem sa stolice, moj izraz lica je govorio sve, nije mi bilo svejedno kada sam ih ugledala. Ne jer ima nekoga, naravno, već što je ta devojka čista suprotnost onome što on voli. "Srećan rodjendan Bell." ;prišao mi je i zaglio me. "Ovo je Silvia, Silvia Arabella, pričao sam ti o njoj." ;pružila mi je ruku, te se rukujem sa njom.

"Sedite." ;seli su, a ja se vratim na svoje mesto.

"Ko je ona?" ;upita me tiše Noelle.

"Ne znam, ali već mi se ne svidja." ;dodam.

"Arablla video sam tvoju majku kada sam dolazio ovamo." ;uputi mi, a ja usmerim pogled ka njemu.

"Dobro." ;dodam kratko na njegovu izjavu.

"Čudno to da tako hladno reaguješ." ;uputi Silvia.

"Silvia molim te." ;podigla je jednu obrvu, a zatim otpila gutljaj pića.

"Svidja mi se tvoja ogrlica. Gde si je kupila?" ;ponovo mi se obrati Silvia, bože kako ima iritantan glas.

"Poklon."

"Od koga je?"

"Mene." ;Dylan je usmerio blago smrknut pogled ka Matiasu, nakon čega je nastala tišina. Ustala sam sa stolice i uhvatila sam Dylana oko nadlaktice te ga izvukla na terasu restorana.

"U čemu je problem Bell?" ;upita me kada vidi kako ga gledam.

"Ko je ona Dylan?" ;upitam ga skoro pa besno.

"Moja devojka."

"Ne budi glup, znaš dobro šta te pitam." ;razvukao je usne u blagi osmeh.

"Malo smo ljubomorni."

"Ne, nego ta devojka nije za tebe. Muško si, razumem, ali ovo je stvarno-." ;prekine me.

"Mogla si da budeš na njenom mestu, ali nisi htela."

"Znam i žao mi je što sam te povredila, ali sa njom ne možeš biti srećan." ;osmeh je nestao sa njegovog lica.

"Bitno da ti možeš biti srećna sa tim doktorom." ;uputi mi kada skupi obrve.

"Asher? izmedju nas nema apsolutno ništa." ;dodam.

"Ne pravi me glupim. Video sam i vidim kako te dečko gleda, a veruj mi da znam te poglede." ;iznervirano izdahnem.

"Samo nemoj doći na moja vrata kada te prevari." ;dodam prije nego što krenem da se vratim kod ostalih.

"Znaš šta Bell? Jebi se." ;osetila sam kako mi se u očima skupljaju suze, ali mu ništa nisam rekla, već sam samo prošla pored njega i vratila se unutra. Dylan je ubrzo došao, a zatim uhvatio Silivu za ruku, te je ona ustala sa stolice.

"Iskrslo je nešto, tako da mi idemo, a vise lepo provedite." ;izašli su iz restorana dok sam ja nemo sedela.

"Šta bi ovo?" ;upita Noelle, a ja slegnem ramenima.

[▪︎▪︎▪︎]

Bilo je jako kasno, svi su otišli te smo ostale nas dve i Griffin, njen dečko.

"Teško su mi pale njegove reči Ell." ;uputim joj.

"Povredjen je, ne razmišljaj o tome."

"Kako ne? To što ja nemam osećanja prema njemu nije opravdanje za njegovo večerašnje pokašanje."

"Naravno da nije, ali znaš kakav je."

"Znam." ;izgovorim kratko.

[par dana kasnije]

"Nisam hteo tu veče da te pitam, ali šta se desilo?" ;upita Matias misleći na trenutak kada sam došla sjebana.

"Razgovarali smo."

"Samo?" ;upita te podignem pogled sa rokovnika na njega.

"Posvadjali smo se, to je sve." ;nije me više ništa pitao, došao je Asher kako bi ga vodili na injekcije i na vežbe. Prvo smo ga odveli u bolnicu, gde je primio te injekcije.

"Injekcije će mu pomoći da brže stane na noge, ali sve u svoje vreme." ;Matias je izadhnuo, a ja stavim ruku na njegovo rame. "Svake dve sedmice treba da prima ove injekcije i za tri do četiri meseca bi se trebali videti rezultati." ;zahvalimo se, a zatim izadjemo iz bolnice.

"Čisto sumnjam, ako do sada nisu pomogne neće ni tad."

"Nemoj da gubiš nadu." ;izdahnuo je smoreno, a zatim smo ga odveli na vežbe.