Da li je to ljubav

GDE IDEM?!

-"Saro ustaj!" Drao se tata iz dnevne sobe.
-"Molim tata sta ti treba pola sedam ujutru je ostavi me na miru." Rekla sam iz sobe.
-"Ides u Katar stvari su ti spremne obuci se da te odvezem do FSS-a." Rekao je tata.
-" MOLIM?!? GDE IDEM?!?" Već sam bila uzrujana  i uspanicena.
-" Čika Dragan je sinoć bio kod dede na kafi i rekao je da on danas putuje sa reprezentacijom u Katar i da hoce da te povede da ides I ti pošto be možeš u skolu ni na trening da ne sedis sama kuci." Rekao je tata.
-"Okej, iden da se obucem."
  Obukla sam crni kombinezon od šminke standardno obula sam crne lakirane mokasine, stavila crne naočare za sunce i stavila veliki beli šešir da razbijem crnu boju. Tata me je odveo do FSS-a izneo stvari i samo nastavio na posao. Ušla sam u FSS i videla Dragana kako gleda neki trofej sa Evropskog prvenstva. Pozdravila sam se sa njim i tada su počeli da pristižu igrači. Nisam bila nista posebno uzbuđena. Pružila sam zdravu ruku svakom i predstavila se.
-" Zdravo, ja sam Sara Vasovic drago mi je." Govorila sam Nemnji Radonjiću koji je stigao poslednji, bar se tako činilo.
-"Sara, lepo ime moram priznati. Koliko imaš godina ti?" Pitao me je sarmantno.
-" Imam 16 godina." Rekla sam nezainteresovano.
-" Nemanja oladi malo." Čuo se Tadić iz pozadine.

......

Dušan:

Danas idemo u Katar na Svetsko prvenstvo. Kasnim kao i uvek u FSS stižem poslednji. Na samom ulazu pozdravljam se sa Draganom i ostatkom ekipe. Kraičkom oka vidim siluetu devojke u crnom kombinezonu sa velikim belim šeširom. Prava gospođica skroz skockana.
-"Dule ko je ovo?" Pitam Tadića zainteresovano.
-"To je Sara porodični prijatelj selektora."
-"Aha, pa sta ce ona ovde?" Pitam.
-"Trenira aikido I polomila je ruku pa ide sa nama u Katar da ne bude sama kuci dva meseca. Vodi računa o ponašanju nemoj da budeš previše napadan. Lepo se upoznaj sa devojkom i završavaj komunikaciju. Ide u Tbg i 5.00 je tako da nije ni malo naivna. Majka i otac su joj bogati drže privatne firme oboje tako da je možda i malo uobrazena." Rekao mi je u jednom dahu.
-"Polomila ruku? Zanimljivo. Idem da se upoznam." Rekao sam i odjurio do nje.

......

-"Eeej ćao ja sam Dušan Vlahovic." Rekao sam joj.
-"Sara. Sara Vasovic. Drago mi je  Dušane." Rekla je potpuno hladno I nezainteresovano za dalju priču.
Video sam joj gips i ruku i hteo da je pitam kako joj se to dogodilo međutim  ona je samo otisla na drugu stranu.
-"Mala je dobra riba." Kaže mi Nemanja.
-"Ne znam nisam je zagledao." Kazem mu.
-"Ja jesam veruj mi odlična je." Kaže, a ja se nasmejem.
Ne znam ni koliko godina ima ni nista o njoj osim da se zove Sara.
-"DECO AJDE SLIKANJE I KRECEMO!" Čuo se Dragan kako nas doziva.
Slikali smo par slika bez nje, ali je Dragan pozvao tako da imamo slika i sa njom. Krenuli smo kao autobusu koji fe nas odvesti do aerodroma i taman kad sam hteo da joj pomognem sa stvarima Nemanja se stvorio niotkuda.
-"Daj da ti pomognem sa tim Sarice." Reko joj je.
SARICE!?! Bože sta ja mislim pa nisam ljubomoran na njega ni ne poznajem devojku.
-"Hvala Neco." Rekla mu je uz osmeh. Prelepi osmeh.
Okej mozda i jesam malo ljubomoran.
   Ušli smo u autobus i seli svako na svoje mesto. Dragan joj re Rekao da može da sedne kod mene. Samo je potvrdno klimnula glavom i došla do mene i sela.
-"Cao Saro." Rekao sam ljubomorno.
-"Cao, jel sve uredu sa tobom nesto si čudan poslednjim pola sata?" Rekla mi je.
-"Ma ne, sve je uredu. Nego Nemanju poznaješ od ranije ili?" Pitao sam.
-"Ne. Ne poznajem nikoga odavde nisam ni htela da idem nego me je tata nagovorio." Prevrnula je očima.
Dule je izgleda bio upravu uobrazena je.
   Ostatak vožnje je protekao u tišini.