Izašla sam na pistu. Volim modne revije to mi izmami osmeh svaki put, i da mi neki dodatan osećaj sapopouzdanja kada hodam uz ritam muzike sa blicevima, kamerama i svetlima koji su upućeni svim modelima i meni. U jednom trenutku sam pogledala u publiku i videla Dušana. To je sigurno on. On mi je poslao ono cveće. Kako je samo lep. Molim, ne, pričam gluposti. Ne mogu da se zaljubim ali okej rekla sam samo da je lep ništa strašno. Smirena sam. Kada sam ga ugledala osetila sam neku toplinu oko srca. Kao da mu u očima vidim da je ponosan na mene i da je ovde zbog mene.Gledao me je kao otac koji gleda ćerku koja prvi put nastupa u vrtiću na priredbi. A ja sam njega isto tako. Samo što je to bilo nekokao malo drugačije, jako čudan i prelep osećaj. Revija se završila, ja sam se zahvalila svima i krenula ka izlazu zgrade u kojoj se revija održala. Izašla sam i videla koga drugog nego Dušana bio je okrenut ledjima. Gledao je u telefon kao da je čeko nekog.
,, Hvala ti"rekla sam da bi mu privukla pažnju.
Okrenuo se i pogledao me zbunjeno jer sam mu se zahvalila.
,, Hvala ti što si došao"pojasnila sam mu.
,, Jako mi je drago"rekla sam iskreno sa malim osmdhom na licu, pomalo postidjeno.
Uzvratio mi je osmeh i klimnuo glavom.
,, Ovaj buket baš lepo miriše"pomirisala sam ga i pogledala ga zatim krenula ka kolima. Rekla sam to da bi ga isprovocirala.I pokazala mu da sam mu zahvalna ako je on zaistao poslao taj buket. Ušla sam u kola, mahnula mu zatim se isparkirala i otišla kući.
Kada sam stigla kući samo sam se spremila za krevet i legla da spavam jer sam preumorna. Nešto mi nije dalo mira, razmišlajla sam o svemu, razmipljala sam o njemu. Sve ovo je tako čudno tako naglo. Znam da ndma ničeg lošeg, to je samo još jedan poznanik. Ali kao da ima nečeg. Nikad do sada nisam osećala ovo. Ne mogu da razumem šta mi je. Šta mi radi taj dečko? Stiglo mi je nešto na telefonu uzela sam da pogledam, kad ono Dušan me je zapratio na instagramu. Čudno, ne brine se da će svašta da izadje u medijima. Vanja opusti se, i zaprati ga, to sam i uradila, svrano nema potrebe da brinsm toliko to je samo praćenje na instagramu,verovatno me je zapratio zato što radim za juventus kao i on. Hiljadu misli... Teorija, svega se vrtelo po mojoj glavi. Ležala sam na krevetu sa jednom nogom podignutom u koleno, rukom preko čela, savijenom u laktu,tako ne pomično, pospanih okica gledala sam u jednu tačku na plafonu. Zaspala sam.
Sutradan nisam imala ništa toliko specijalno da radim sem toga da odradim dva treninga jedan u teratani jedan sa odbojkaškim klubom. Kada sam to odradila bilo je oko tri sata. Pa sam izašla ispred zgrade na vazduh da pustim Pufija da se igra. A ja sam sela na klupicu i uzela da čitam knjigu koju sam ponela sa sobom. Bilo je oblačno ali nije bilo toliko hladno pa sam bila u kratkim rukavima. Iznenada osetim ruku na ramenu i okrečem se. To je bio Dušan.
,, Uh ti si uplašio si me"
Zanemario je to što sam rekla.
,, Nije ti hladno? "pitao je tako hladno a tako zabrinuto.
,, Nije, ne brini" osmehnula sam mu se da razbijem taj njegov ludan izraz lica. Krenuo je da otkopčava juventusovu trenerku koju je nosio na sebi i skinuo je. Nisam razumela šta radi.
Ogrnuo me je a ja sam ga začudjeno pogledala sa ledja jer je bio iza mene. Ostavio je svoje velike šake na moja ramena da bi me ogrnuo a zatim mi tiho rekao.
,, Moram,imam potrebu, želim to" nije više gledao u mene podigao je glavu i gledao u daljinu, tako zamišljeno i ozbiljno. Ostavio me u šoku. Reči nisu izlazile iz mene. Nisam imala šta da kažem a imala sam tolko pitanja za sebe i njega. Bila sam zbunjena i osetila sam se sigurno.
Naglo je opet spustio pogled ka meni kada se vratio u realnost osmehnuo se i rekao
,, idem na trening, vidimo se komšinice"sklonio je svoje ruke sa mojih ramena i ostavio me da sedim zaledjena na klupi dok je nestajao u daljini dvorišta zgrade.
Nisam htela da postavljam i zamaram sebe sa pitanjima u glavi, kako?, zašto? Neka bude kako bude ali i razmišljaću o postupcima svakako. Nastavila sam da čitam.
Došla sam nazad u stan,petak veče je, šaltam instagram. Stiže mi poruka od Dušana?
,, Petak veče je, nemam u planu ništa da radim sad a i sutra je subota pa imam malo obaveza, pa sam mislio da se malo družimo, gledamo neki fim i to ako se slažeš."
,,Takodje, može dodji kod mene."
Samo mi je lajkovao poruku, bila sam u brusu i čipkastim gaćicama ogrnuta svilenim mantilom crne boje. Nisam očekivala da će tako brzo doći, ali sam posle ni pet minuta čula zvono na vratima. Ustala sam sa kauča i krenila da mu otvorim.
