Ti si moje svetlo 2

Divljak

Nikolina...

Gledam prema vratima svoje bolničke sobe, i molim se Bogu da onaj moj tigar ne ubije novog muža moje sestre, ja bih krenula za njim ali me sprečava ova prokleta infuzija, zato sam morala da zamolim čika Momira da ode u onu prokletu kliniku i spasi mog tigra.

Momir...

Vozim za onim malim
Savićevičem koji vozi poput manijaka , čak je zamalo izazvao lančani sudar toliko vozio brzo da je zamalo poginuo u vožnji, ispred bolnice je iz svog auta izašao besno krenuo prema momcima iz obezbeđenja a zatim pokazao legitmaciju i ušao , dok sam ja išao za njim momcima sam na obezbeđenju objasnio u kratkim crtama ko sam i ušao u tu kliniku u brzo sam našao i sobu jedno sam vreme gledao kako onaj mali Slobodanov tuče tog Leona malo fali da ga ubije prilazimu iza leđa i izvlačim ga napolje iz one sobe, po izlasku sa mu udario po prilično jak šamar da ga dozovem sebe jer mali besnio još uvek, tako da u ovom slučaju pomaže samo metoda od Lene , kada se  malo smirio ja sam ga pitao da li je on uopšte normalan jer je na onoj cesti zamalo poginuo?

"Slušaj me sada dobro Savićeviču šta ću ti reći"?

"Da si kojim slučajem poginuo na onoj cesti ili ubio onog dečka , tvoja porodica bi bila uništena a ti bi bio ili pod zemljom ili u najgorem slučaju u zatvoru zbog ubistva".

"Izgleda da vi to govori te iz svog iskustva Arsiču"!?

"To u ovom trenutku nije važno sine, važno je da sada pozoveš svoju voljenu, i da joj kažem da si dobro i da je voliš".

Kada se malo smirio pozvao je svoju voljenu
i rekao da je voli , da ide na piće sa Momirom i da je Leon dobio dobre batine jer je povredio nju njegovu malu srnu , a potom tiho rekao ti si moj vazduh razlog što sam ja živ i što ponovo verujem u ljubav anđele.

Momir..

19.6 .1989...

Posle osluzenja vojnog roka odlučio sam da se vratim u Sarajevo radi nje, moje ruze međutim od njenog brata sam čuo da se udala za nekog tipa čiji otac pukovnik, tako da sam u Srbiju vratio slomljenog srca , a onda sam na akademiji sreo nju moju Branku koja je samo jednim pogledom izlečila moje slomljeno srce , a i ja sam nju počeo da vremenom volim i da provodim svaki slobodan trenutak uz nju i njene drugarice, čak se sećam jedne devojke Ceca šta je sa njom bilo zadnje što sam čuo da je umrla na porođaju i da se Goran opet oženio sa nekom Sandrom ili Sanjom.

Sadašnjost...

Slušam razgovor ovo dvoje mladih i zaljubnih koje još uvek pričaju iz mojih misli trgnuo zvuk mobitela, bio to Mirko koji me zove na piće jer ima nešto važno da mi kaže o nekoj Ceci , ja sam naravno rekao gde ću da budem sa Branislavom i da ga čekamo samo se nadam da ga opet nije uhvatila ono njegovo ludilo , kao pre mnogo godina kada je smarao ženu od Miloša jer je bio zarobljen u prošlosti kao nekad ja , ali mene je spasila moja Branka a zatim sam pitao ovog malog bili mu smetalo da dođe i Marko Ljubić?

"Neće mi smeti moj dragi šef, a izgleda da mu se sviđa moja tašta Ceca"!

"Rekao si Ceca"?

"Da ona je majka moje supruge"!

"Branislave moguli da te pitam nešto vezi tvoje sestre Jasmine"?

"Šta je sa njom"?

"Ma počela da umišlja da je Vojin na slobodi".

"Joj nije valjda i nju taj nasledni gen sustigao kao polovinu Smiljanića".

"Kakav nasledni gen"?

"Uglavnom vremenom počnu da vide stvari koje ne postoje, postaju na neki način patološki da budu ljubomorni , reci ti Nemanji da je što pre vodi lekaru"!

Nikolija...

Vračam se u sobu gde zatičem svog supruga na podu, bio je sav umazan krvlju njegovo lice je izgledalo užasno palako sam prišla i sela pokraj njega i nežnog zagrlila a zatim tiho rekla ja ti mili verujem da ne bi nikada namerno povredio moju sestru, ili pucao u mog oca da nisi morao da nas svoju porodicu zaštiš.

"Ti meni veruješ anđele"?

"Verujem ti ljubavi".

"Hvala ti ljubavi moja mala".

"Ajde mili ustani sa poda da odemo da sredimo te rane , a kasnije ću da zovem tvoju sestru da ode po našu decu".

Agencija za državanu bezbednost...

Nikolina

Koja konačno uspela da malo zaspe , ponovo je počela u snu da ima košmare iz perioda kada je bila mala, sanjala je da je neko želio ubiti kao malu bebu a zatim ubod stakla u nogu , odjednom se agencijom prelomio vrsak u njenu sobu je ušla odmah njena majka.

"Hej lepotice mamina
to je bio sam san"!

"Mama ja sam se setila nečega ali ne znam tačno čega i plašim se mama samo budi uz mene i ako nije teško, da mi doneseš da nešto jedem iz naše kuhinje jer tvoja mala beba puno gladna"?

"A šta kažeš na to da ja kažem Goranu da ode do prve palčinkare da on donose najbolje palčinke na svetu sa eurokrmom
i plazmom , za svoju malu princezu"!

"To zvuči odlično a i može nam kupiti čokoladno mleko".

Ubrzo na toga ju pozvala sestra , koja jako puno falila ovih par sati čak se obradovala njenom pozivu jer joj htela reći za Sandru , ali ju sa druge strane sačekao glas  njene ljutite sestrice.

Telefonski razgovor....

"Slušaj me dobro reci onom svom divljaku da ću da ga tužim, jer je mog supruga isprebijao"!

"Ali seko on je hteo da ubije našeg oca i mene".

"Pre nego što ste ga osudili trebali ste čuti njegove prave razloge i ja nema više sestre, gotovo je ne trebam više tvoje sažaljenje ipak sam ja kći od jedne Ivane"!

"Seko molim te nemoj tako govori ti , ti znaš da si ti moje zlato i nikada nisam sažaljevala".

Samo je začula tu, tu , tu sa druge strane, samo je tužno uzdahnula jer nije znala šta se dešava sa njenom malom sestricom čak se plašila da je onaj Leon ne povredi , samo je jedno znala a to je da mora pozvati bivšeg zeta i zamoliti za pomoć oko  Nikolije jer se plaši za nju jer je najverovatnije u životnoj opasnosti ili je onaj debili ucenuje sa decom, jer bi i ona isto kao majka uradila sve da zašti svoje male anđele.

Šta mislite da li je Nikolija zaista toliko ne zahvalna prema sestri?

Koga li je to Momir voleo pre Branke i ko je ta žena, da li je ziva?

Da li Jasmina umislila da je Vojin pobegao
iz bolnice ili ne?